1 Коринћанима 15
1 Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
Now I declare to you, brothers, the Good News which I preached to you, which also you received, in which you also stand,
2 Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
by which also you are saved, if you hold firmly the word which I preached to you—unless you believed in vain.
3 Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
For I delivered to you first of all that which I also received: that Christ died for our sins according to the Scriptures,
4 И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
that he was buried, that he was raised on the third day according to the Scriptures,
5 И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
and that he appeared to Cephas, then to the twelve.
6 А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
Then he appeared to over five hundred brothers at once, most of whom remain until now, but some have also fallen asleep.
7 А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
Then he appeared to James, then to all the apostles,
8 А после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
and last of all, as to the child born at the wrong time, he appeared to me also.
9 Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
For I am the least of the apostles, who is not worthy to be called an apostle, because I persecuted the assembly of God.
10 Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
But by the grace of God I am what I am. His grace which was given to me was not futile, but I worked more than all of them; yet not I, but the grace of God which was with me.
11 Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
Whether then it is I or they, so we preach, and so you believed.
12 А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
Now if Christ is preached, that he has been raised from the dead, how do some among you say that there is no resurrection of the dead?
13 И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
But if there is no resurrection of the dead, neither has Christ been raised.
14 А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
If Christ has not been raised, then our preaching is in vain and your faith also is in vain.
15 А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
Yes, we are also found false witnesses of God, because we testified about God that he raised up Christ, whom he didn’t raise up if it is true that the dead are not raised.
16 Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
For if the dead aren’t raised, neither has Christ been raised.
17 А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
If Christ has not been raised, your faith is vain; you are still in your sins.
18 Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
Then they also who are fallen asleep in Christ have perished.
19 И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
If we have only hoped in Christ in this life, we are of all men most pitiable.
20 Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
But now Christ has been raised from the dead. He became the first fruit of those who are asleep.
21 Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
For since death came by man, the resurrection of the dead also came by man.
22 Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
For as in Adam all die, so also in Christ all will be made alive.
23 Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
But each in his own order: Christ the first fruits, then those who are Christ’s at his coming.
24 Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
Then the end comes, when he will deliver up the Kingdom to God the Father, when he will have abolished all rule and all authority and power.
25 Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
For he must reign until he has put all his enemies under his feet.
26 А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
The last enemy that will be abolished is death.
27 Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
For, “He put all things in subjection under his feet.” But when he says, “All things are put in subjection”, it is evident that he is excepted who subjected all things to him.
28 А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
When all things have been subjected to him, then the Son will also himself be subjected to him who subjected all things to him, that God may be all in all.
29 Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
Or else what will they do who are baptized for the dead? If the dead aren’t raised at all, why then are they baptized for the dead?
30 И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
Why do we also stand in jeopardy every hour?
31 Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
I affirm, by the boasting in you which I have in Christ Jesus our Lord, I die daily.
32 Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
If I fought with animals at Ephesus for human purposes, what does it profit me? If the dead are not raised, then “let’s eat and drink, for tomorrow we die.”
33 Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
Don’t be deceived! “Evil companionships corrupt good morals.”
34 Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
Wake up righteously and don’t sin, for some have no knowledge of God. I say this to your shame.
35 Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
But someone will say, “How are the dead raised?” and, “With what kind of body do they come?”
36 Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
You foolish one, that which you yourself sow is not made alive unless it dies.
37 И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
That which you sow, you don’t sow the body that will be, but a bare grain, maybe of wheat, or of some other kind.
38 А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
But God gives it a body even as it pleased him, and to each seed a body of its own.
39 Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
All flesh is not the same flesh, but there is one flesh of men, another flesh of animals, another of fish, and another of birds.
40 И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
There are also celestial bodies and terrestrial bodies; but the glory of the celestial differs from that of the terrestrial.
41 Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
There is one glory of the sun, another glory of the moon, and another glory of the stars; for one star differs from another star in glory.
42 Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
So also is the resurrection of the dead. The body is sown perishable; it is raised imperishable.
43 Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
It is sown in dishonor; it is raised in glory. It is sown in weakness; it is raised in power.
44 Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
It is sown a natural body; it is raised a spiritual body. There is a natural body and there is also a spiritual body.
45 Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
So also it is written, “The first man Adam became a living soul.” The last Adam became a life-giving spirit.
46 Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
However, that which is spiritual isn’t first, but that which is natural, then that which is spiritual.
47 Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
The first man is of the earth, made of dust. The second man is the Lord from heaven.
48 Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
As is the one made of dust, such are those who are also made of dust; and as is the heavenly, such are they also that are heavenly.
49 И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
As we have borne the image of those made of dust, let’s also bear the image of the heavenly.
50 А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
Now I say this, brothers, that flesh and blood can’t inherit God’s Kingdom; neither does the perishable inherit imperishable.
51 Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
Behold, I tell you a mystery. We will not all sleep, but we will all be changed,
52 Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
in a moment, in the twinkling of an eye, at the last trumpet. For the trumpet will sound and the dead will be raised incorruptible, and we will be changed.
53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
For this perishable body must become imperishable, and this mortal must put on immortality.
54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
But when this perishable body will have become imperishable, and this mortal will have put on immortality, then what is written will happen: “Death is swallowed up in victory.”
“Death, where is your sting? Hades, where is your victory?” (Hadēs g86)
56 А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
The sting of death is sin, and the power of sin is the law.
57 А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
But thanks be to God, who gives us the victory through our Lord Jesus Christ.
58 Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
Therefore, my beloved brothers, be steadfast, immovable, always abounding in the Lord’s work, because you know that your labor is not in vain in the Lord.
