1 Коринћанима 15
1 Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
Moreover, brethren, I declare unto you the gospel which I preached unto you, which also all of you have received, and wherein all of you stand;
2 Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
By which also all of you are saved, if all of you keep in memory what (logos) I preached unto you, unless all of you have believed in vain.
3 Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
For I delivered unto you first of all that which I also received, how that Christ died for our sins according to the scriptures;
4 И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
And that he was buried, and that he rose again the third day according to the scriptures:
5 И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
And that he was seen of Cephas, then of the twelve:
6 А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
After that, he was seen of above five hundred brethren at once; of whom the greater part remain unto this present, but some are fallen asleep.
7 А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
After that, he was seen of James; then of all the apostles.
8 А после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
And last of all he was seen of me also, as of one born out of due time.
9 Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
For I am the least of the apostles, that am not meet to be called an apostle, because I persecuted the church of God.
10 Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
But by the grace of God I am what I am: and his grace which was bestowed upon me was not in vain; but I laboured more abundantly than they all: yet not I, but the grace of God which was with me.
11 Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
Therefore whether it were I or they, so we preach, and so all of you believed.
12 А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
Now if Christ be preached that he rose from the dead, how say some among you that there is no resurrection of the dead?
13 И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
But if there be no resurrection of the dead, then is Christ not risen:
14 А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
And if Christ be not risen, then is our preaching vain, and your faith is also vain.
15 А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
Yea, and we are found false witnesses of God; because we have testified of God that he raised up Christ: whom he raised not up, if so be that the dead rise not.
16 Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
For if the dead rise not, then is not Christ raised:
17 А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
And if Christ be not raised, your faith is vain; all of you are yet in your sins.
18 Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
Then they also which are fallen asleep in Christ are perished.
19 И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
If in this life only we have hope in Christ, we are of all men most miserable.
20 Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
But now is Christ risen from the dead, and become the first-fruits of them that slept.
21 Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
For since by man came death, by man came also the resurrection of the dead.
22 Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
For as in Adam all die, even so in Christ shall all be made alive.
23 Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
But every man in his own order: Christ the first-fruits; afterward they that are Christ's at his coming.
24 Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
Then comes the end, when he shall have delivered up the kingdom to God, even the Father; when he shall have put down all rule and all authority and power.
25 Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
For he must reign, till he has put all enemies under his feet.
26 А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
The last enemy that shall be destroyed is death.
27 Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
For he has put all things under his feet. But when he says all things are put under him, it is manifest that he is excepted, which did put all things under him.
28 А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
And when all things shall be subdued unto him, then shall the Son also himself be subject unto him that put all things under him, that God may be all in all.
29 Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
Else what shall they do which are baptized for the dead, if the dead rise not at all? why are they then baptized for the dead?
30 И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
And why stand we in jeopardy every hour?
31 Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
I protest by your rejoicing which I have in Christ Jesus our LORD, I die daily.
32 Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
If after the manner of men I have fought with beasts at Ephesus, what advantages it me, if the dead rise not? let us eat and drink; in order to morrow we die.
33 Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
Be not deceived: evil communications corrupt good manners.
34 Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
Awake to righteousness, and sin not; for some have not the knowledge of God: I speak this to your shame.
35 Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
But some man will say, How are the dead raised up? and with what body do they come?
36 Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
You fool, that which you sow is not quickened, except it die:
37 И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
And that which you sow, you sow not that body that shall be, but bare grain, it may chance of wheat, or of some other grain:
38 А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
But God gives it a body as it has pleased him, and to every seed his own body.
39 Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
All flesh is not the same flesh: but there is one kind of flesh of men, another flesh of beasts, another of fishes, and another of birds.
40 И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
There are also celestial bodies, and bodies terrestrial: but the glory of the celestial is one, and the glory of the terrestrial is another.
41 Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
There is one glory of the sun, and another glory of the moon, and another glory of the stars: for one star differs from another star in glory.
42 Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
So also is the resurrection of the dead. It is sown in corruption; it is raised in incorruption:
43 Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
It is sown in dishonour; it is raised in glory: it is sown in weakness; it is raised in power:
44 Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
It is sown a natural body; it is raised a spiritual body. There is a natural body, and there is a spiritual body.
45 Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
And so it is written, The first man Adam was made a living soul; the last Adam was made a life-giving spirit. (pneuma)
46 Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
Nevertheless that was not first which is spiritual, but that which is natural; and afterward that which is spiritual.
47 Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
The first man is of the earth, earthy; the second man is the Lord from heaven.
48 Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
As is the earthy, such are they also that are earthy: and as is the heavenly, such are they also that are heavenly.
49 И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
And as we have borne the image of the earthy, we shall also bear the image of the heavenly.
50 А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
Now this I say, brethren, that flesh and blood cannot inherit the kingdom of God; neither does corruption inherit incorruption.
51 Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
Behold, I show you a mystery; We shall not all sleep, but we shall all be changed,
52 Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
In a moment, in the twinkling of an eye, at the last trump: for the trumpet shall sound, and the dead shall be raised incorruptible, and we shall be changed.
53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
For this corruptible must put on incorruption, and this mortal must put on immortality.
54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
So when this corruptible shall have put on incorruption, and this mortal shall have put on immortality, then shall be brought to pass the saying (logos) that is written, Death is swallowed up in victory.
O death, where is your sting? O grave, where is your victory? (Hadēs g86)
56 А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
The sting of death is sin; and the strength of sin is the law.
57 А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
But thanks be to God, which gives us the victory through our Lord Jesus Christ.
58 Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
Therefore, my beloved brethren, be all of you steadfast, immoveable, always abounding in the work of the Lord, forasmuch as all of you know that your labour is not in vain in the Lord.
