1 Коринћанима 11
1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
Be imitators of me, even as I also am of Christ.
2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
Now I praise you, brothers, that you remember me in all things, and hold firm the traditions, even as I delivered them to you.
3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
But I would have you know that the head of every man is Christ, and the head of the woman is man, and the head of Christ is God.
4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
Every man praying or prophesying, having his head covered, dishonors his head.
5 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
But every woman praying or prophesying with her head uncovered dishonors her head. For it is one and the same thing as if she were shaved.
6 Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
For if a woman is not covered, let her hair also be cut off. But if it is shameful for a woman to have her hair cut off or be shaved, let her be covered.
7 Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
For a man indeed ought not to have his head covered, because he is the image and glory of God, but the woman is the glory of the man.
8 Јер није муж од жене него жена од мужа.
For man is not from woman, but woman from man;
9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
for man wasn’t created for the woman, but woman for the man.
10 Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
For this cause the woman ought to have authority over her own head, because of the angels.
11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
Nevertheless, neither is the woman independent of the man, nor the man independent of the woman, in the Lord.
12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
For as woman came from man, so a man also comes through a woman; but all things are from God.
13 Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
Judge for yourselves. Is it appropriate that a woman pray to God unveiled?
14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
Doesn’t even nature itself teach you that if a man has long hair, it is a dishonor to him?
15 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
But if a woman has long hair, it is a glory to her, for her hair is given to her for a covering.
16 Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
But if any man seems to be contentious, we have no such custom, neither do God’s assemblies.
17 Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
But in giving you this command I don’t praise you, because you come together not for the better but for the worse.
18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
For first of all, when you come together in the assembly, I hear that divisions exist among you, and I partly believe it.
19 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
For there also must be factions among you, that those who are approved may be revealed among you.
20 А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
When therefore you assemble yourselves together, it is not the Lord’s supper that you eat.
21 Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
For in your eating each one takes his own supper first. One is hungry, and another is drunken.
22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
What, don’t you have houses to eat and to drink in? Or do you despise God’s assembly and put them to shame who don’t have enough? What shall I tell you? Shall I praise you? In this I don’t praise you.
23 Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
For I received from the Lord that which also I delivered to you, that the Lord Jesus on the night in which he was betrayed took bread.
24 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
When he had given thanks, he broke it and said, “Take, eat. This is my body, which is broken for you. Do this in memory of me.”
25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
In the same way he also took the cup after supper, saying, “This cup is the new covenant in my blood. Do this, as often as you drink, in memory of me.”
26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
For as often as you eat this bread and drink this cup, you proclaim the Lord’s death until he comes.
27 Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
Therefore whoever eats this bread or drinks the Lord’s cup in a way unworthy of the Lord will be guilty of the body and the blood of the Lord.
28 Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
But let a man examine himself, and so let him eat of the bread and drink of the cup.
29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
For he who eats and drinks in an unworthy way eats and drinks judgment to himself if he doesn’t discern the Lord’s body.
30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
For this cause many among you are weak and sickly, and not a few sleep.
31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
For if we discerned ourselves, we wouldn’t be judged.
32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
But when we are judged, we are disciplined by the Lord, that we may not be condemned with the world.
33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
Therefore, my brothers, when you come together to eat, wait for one another.
34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
But if anyone is hungry, let him eat at home, lest your coming together be for judgment. The rest I will set in order whenever I come.
