1 Коринћанима 11
1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
Be ye followers of me, even as I also am of Christ.
2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
Now I praise you, brethren, that ye remember me in all things, and keep the ordinances, as I delivered them to you.
3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
But I would have you know, that the head of every man is Christ; and the head of the woman is the man; and the head of Christ is God.
4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
Every man praying or prophesying, having his head covered, dishonoureth his head.
5 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
But every woman that prayeth or prophesieth with her head uncovered dishonoureth her head: for that is even all one as if she were shaved.
6 Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
For if the woman is not covered, let her also be shorn: but if it is a shame for a woman to be shorn or shaved, let her be covered.
7 Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
For a man indeed ought not to cover his head, forasmuch as he is the image and glory of God: but the woman is the glory of the man.
8 Јер није муж од жене него жена од мужа.
For the man is not from the woman; but the woman from the man.
9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
Neither was the man created for the woman; but the woman for the man.
10 Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
For this cause ought the woman to have authority on her head because of the angels.
11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
Nevertheless neither is the man without the woman, neither the woman without the man, in the Lord.
12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
For as the woman is from the man, even so is the man also by the woman; but all things from God.
13 Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
Judge in yourselves: is it seemly that a woman should pray to God uncovered?
14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
Doth not even nature itself teach you, that, if a man hath long hair, it is a shame to him?
15 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
But if a woman hath long hair, it is a glory to her: for her hair is given her for a covering.
16 Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
But if any man seemeth to be contentious, we have no such custom, neither the churches of God.
17 Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
Now in this that I declare to you I praise you not, that ye come together not for the better, but for the worse.
18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
For first of all, when ye come together in the church, I hear that there are divisions among you; and I partly believe it.
19 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
For there must be also heresies among you, that they who are approved may be become evident among you.
20 А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
When therefore ye come together in one place, this is not to eat the Lord’s supper.
21 Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
For in eating every one taketh before another his own supper: and one is hungry, and another is drunk.
22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
What? have ye not houses to eat and to drink in? or despise ye the church of God, and shame them that have not? What shall I say to you? shall I praise you in this? I praise you not.
23 Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
For I have received from the Lord that which also I delivered to you, That the Lord Jesus the same night in which he was betrayed took bread:
24 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
And when he had given thanks, he broke it, and said, Take, eat: this is my body, which is broken for you: this do in remembrance of me.
25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
After the same manner also he took the cup, when he had supped, saying, This cup is the new testament in my blood: this do ye, as often as ye drink it, in remembrance of me.
26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
For as often as ye eat this bread, and drink this cup, ye do show the Lord’s death till he shall come.
27 Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
Therefore whoever shall eat this bread, and drink this cup of the Lord, unworthily, shall be guilty of the body and blood of the Lord.
28 Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
But let a man examine himself, and so let him eat of that bread, and drink of that cup.
29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
For he that eateth and drinketh unworthily, eateth and drinketh judgment to himself, not discerning the Lord’s body.
30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
For this cause many are weak and sickly among you, and many sleep.
31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
For if we would judge ourselves, we should not be judged.
32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
But when we are judged, we are chastened by the Lord, that we should not be condemned with the world.
33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
Therefore, my brethren, when ye come together to eat, tarry one for another.
34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
And if any man is hungry, let him eat at home; that ye come not together to judgment. And the rest will I set in order when I come.
