1 Коринћанима 11
1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
Weest mijn navolgers, gelijkerwijs ook ik van Christus.
2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
En ik prijs u, broeders, dat gij in alles mijner gedachtig zijt, en de inzettingen behoudt, gelijk ik die u overgegeven heb.
3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
Doch ik wil, dat gij weet, dat Christus het Hoofd is eens iegelijken mans, en de man het hoofd der vrouw, en God het Hoofd van Christus.
4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
Een iegelijk man, die bidt of profeteert, hebbende iets op het hoofd, die onteert zijn eigen hoofd;
5 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
Maar een iegelijke vrouw, die bidt of profeteert met ongedekten hoofde, onteert haar eigen hoofd; want het is een en hetzelfde, alsof haar het haar afgesneden ware.
6 Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
Want indien een vrouw niet gedekt is, dat zij ook geschoren worde; maar indien het lelijk is voor een vrouw geschoren te zijn, of het haar afgesneden te hebben, dat zij zich dekke.
7 Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
Want de man moet het hoofd niet dekken, overmits hij het beeld en de heerlijkheid Gods is; maar de vrouw is de heerlijkheid des mans.
8 Јер није муж од жене него жена од мужа.
Want de man is uit de vrouw niet, maar de vrouw is uit den man.
9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
Want ook is de man niet geschapen om de vrouw, maar de vrouw om den man.
10 Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
Daarom moet de vrouw een macht op het hoofd hebben, om der engelen wil.
11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
Nochtans is noch de man zonder de vrouw, noch de vrouw zonder den man, in den Heere.
12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
Want gelijkerwijs de vrouw uit den man is, alzo is ook de man door de vrouw; doch alle dingen zijn uit God.
13 Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
Oordeelt gij onder uzelven: is het betamelijk, dat de vrouw ongedekt God bidde?
14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
Of leert u ook de natuur zelve niet, dat zo een man lang haar draagt, het hem een oneer is?
15 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
Maar zo een vrouw lang haar draagt, dat het haar een eer is; omdat het lange haar voor een deksel haar is gegeven?
16 Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
Doch indien iemand schijnt twistgierig te zijn, wij hebben zulke gewoonten niet, noch de Gemeenten Gods.
17 Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
Dit nu, hetgeen ik u aanzegge, prijs ik niet, namelijk dat gij niet tot beter, maar tot erger samenkomt.
18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
Want eerstelijk, als gij samenkomt in de Gemeente, zo hoor ik, dat er scheuringen zijn onder u; en ik geloof het ten dele;
19 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
Want er moeten ook ketterijen onder u zijn, opdat degenen, die oprecht zijn, openbaar mogen worden onder u.
20 А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
Als gij dan bijeen samenkomt, dat is niet des Heeren avondmaal eten.
21 Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
Want in het eten neemt een iegelijk te voren zijn eigen avondmaal; en deze is hongerig, en de andere is dronken.
22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
Hebt gij dan geen huizen, om er te eten en te drinken? Of veracht gij de Gemeente Gods, en beschaamt gij degenen, die niet hebben? Wat zal ik u zeggen? Zal ik u prijzen? In dezen prijs ik u niet.
23 Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
Want ik heb van den Heere ontvangen, hetgeen ik ook u overgegeven heb, dat de Heere Jezus in den nacht, in welken Hij verraden werd, het brood nam;
24 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
En als Hij gedankt had, brak Hij het, en zeide: Neemt, eet, dat is Mijn lichaam, dat voor u gebroken wordt; doet dat tot Mijn gedachtenis.
25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
Desgelijks nam Hij ook den drinkbeker, na het eten des avondmaals, en zeide: Deze drinkbeker is het Nieuwe Testament in Mijn bloed. Doet dat, zo dikwijls als gij dien zult drinken, tot Mijn gedachtenis.
26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
Want zo dikwijls als gij dit brood zult eten, en dezen drinkbeker zult drinken, zo verkondigt den dood des Heeren, totdat Hij komt.
27 Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
Zo dan, wie onwaardiglijk dit brood eet, of den drinkbeker des Heeren drinkt, die zal schuldig zijn aan het lichaam en bloed des Heeren.
28 Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
Maar de mens beproeve zichzelven, en ete alzo van het brood, en drinke van den drinkbeker.
29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
Want die onwaardiglijk eet en drinkt, die eet en drinkt zichzelven een oordeel, niet onderscheidende het lichaam des Heeren.
30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
Daarom zijn onder u vele zwakken en kranken, en velen slapen.
31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
Want indien wij onszelven oordeelden, zo zouden wij niet geoordeeld worden.
32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
Maar als wij geoordeeld worden, zo worden wij van den Heere getuchtigd, opdat wij met de wereld niet zouden veroordeeld worden.
33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
Zo dan, mijn broeders, als gij samenkomt om te eten, verwacht elkander.
34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
Doch zo iemand hongert, dat hij te huis ete, opdat gij niet tot een oordeel samenkomt. De overige dingen nu zal ik verordenen, als ik zal gekomen zijn.
