1 Књига дневника 19
1 А после тога умре Нас, цар синова Амонових, и зацари се син његов на његово место.
Thuutha wa mahinda macio-rĩ, Nahashu mũthamaki wa Aamoni agĩkua, nake mũriũ agĩtuĩka mũthamaki ithenya rĩake.
2 И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, јер је отац његов начинио мени милост. И посла Давид посланике да га потеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових к Ануну да га потеше.
Nake Daudi agĩĩciiria atĩrĩ, “Nĩngwĩka Hanuni mũrũ wa Nahashu maũndũ mega ma ũtugi tondũ ithe nĩanjĩkire maũndũ mega ma ũtugi.” Nĩ ũndũ ũcio Daudi agĩtũma andũ kũrĩ Hanuni makamũcakaithie nĩ ũndũ wa gũkuĩrwo nĩ ithe. Rĩrĩa andũ acio maatũmĩtwo nĩ Daudi maakinyire kũrĩ Hanuni o kũu bũrũri wa Amoni nĩguo mamũcakaithie-rĩ,
3 А кнезови синова Амонових рекоше Ануну, господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше што је рад учинити част оцу твом? А нису зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу?
andũ arĩa maarĩ igweta a Amoni makĩũria Hanuni atĩrĩ, “Ũreciiria Daudi nĩ thoguo aratĩĩa nĩ ũndũ wa gũgũtũmĩra andũ magũcakaithie? Githĩ andũ ake matiũkĩte kũrĩ we matuĩrie na mathigaane bũrũri nĩguo macooke maũtunyane?”
4 Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и одсече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг.
Nĩ ũndũ ũcio Hanuni akĩnyiitithia andũ acio a Daudi, akĩmenjithia nderu, nacio nguo ciao igĩtinio irima gatagatĩ ka njikarĩro, na akĩmaingata.
5 А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг.
Rĩrĩa mũndũ ũmwe aakinyĩirie Daudi ũhoro wa andũ acio-rĩ, Daudi agĩtũma andũ makamatũnge, tondũ andũ acio nĩmaconorithĩtio mũno. Mũthamaki akiuga atĩrĩ, “Ikarai kũu Jeriko nginya nderu cianyu ikũre, mũcooke mũũke.”
6 А кад видеше синови Амонови где се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше хиљаду таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове.
Rĩrĩa andũ a Amoni maamenyire atĩ nĩmatuĩkĩte kĩndũ kĩnungu harĩ Daudi-rĩ, Hanuni na andũ a Amoni makĩneana betha taranda ngiri ĩmwe cia gũkombora ngaari cia ita na atwarithia a cio kuuma Mesopotamia, na Aramu-Maaka, na Zoba.
7 И најмише тридесет и две хиљаде кола и цара од Махе с народом његовим, који дођоше и стадоше у логор према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој.
Magĩkombora ngaari cia ita ngiri mĩrongo ĩtatũ na igĩrĩ na atwarithia a cio, hamwe na mũthamaki wa Maaka na mbũtũ ciake, arĩa mookire makĩamba hema hakuhĩ na Medeba; hĩndĩ ĩyo andũ a Amoni nao magĩcookanĩrĩrio kuuma matũũra-inĩ mao, magĩthiĩ kũrũa mbaara.
8 А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском.
Nake Daudi aigua ũhoro ũcio-rĩ, agĩtũma Joabu na ita rĩothe rĩa mbaara.
9 И изиђоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше беху за се у пољу.
Nao andũ a Amoni makiumagara, makĩarania mbũtũ cia mbaara kĩhingo-inĩ gĩa itũũra rĩao inene, nao athamaki arĩa mookĩte mbaara, magĩkorwo maarĩ oiki kũu werũ-inĩ.
10 И Јоав видећи намештену војску према себи спред и састраг, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима.
Joabu nĩonire atĩ thigari nĩciaranĩtio mbere yake o na thuutha wake; nĩ ũndũ ũcio agĩthuura mbũtũ imwe iria njega mũno kũu Isiraeli, agĩcitũma ikarũe na Asuriata.
11 А остали народ предаде Ависају, брату свом; и наместише их према синовима Амоновим.
Andũ acio angĩ akĩmaiga watho-inĩ wa Abishai mũrũ wa nyina. Nao akĩmatũma makarũe na andũ a Amoni.
12 И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.
Joabu akiuga atĩrĩ, “Asuriata mangĩngĩria hinya-rĩ, wee ũũke ũndeithie; no Aamoni mangĩgũkĩria hinya, nĩngagũteithia.
13 Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је драго.
Wĩyũmĩrĩrie nĩgeetha tũrũe na ũcamba nĩ ũndũ wa andũ aitũ, na nĩ ũndũ wa matũũra manene ma Ngai witũ. Jehova nĩegwĩka ũrĩa ekuona kwagĩrĩire maitho-inĩ make.”
14 Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побегоше испред њих.
Nake Joabu arĩ na mbũtũ ciake agĩtharĩkĩra Asuriata, nao makĩmũũrĩra.
15 А синови Амонови кад видеше где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја брата његовог и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим.
Rĩrĩa Aamoni moonire atĩ Asuriata nĩmaroora-rĩ, o nao makĩũrĩra Abishai mũrũ wa nyina magĩtoonya itũũra thĩinĩ. Nĩ ũndũ ũcio Joabu agĩcooka Jerusalemu.
16 Али Сирци кад видеше да их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко реке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.
Thuutha wa Asuriata kuona atĩ nĩmatoorio nĩ andũ a Isiraeli, magĩtũma andũ makarehithie Asuriata a kuuma mũrĩmo wa Rũũĩ rwa Farati matongoretio nĩ Shofaku ũrĩa warĩ mũnene wa mbũtũ cia ita cia Hadadezeri.
17 Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана, и дође к њима и намести војску према њима; а кад намести Давид војску према њима, побише се с њим.
Rĩrĩa Daudi eerirwo ũhoro ũcio, agĩcookanĩrĩria ita rĩa Isiraeli rĩothe, makĩringa Rũũĩ rwa Jorodani, nake akĩmakinyĩra na akĩiga mbũtũ ciake imangʼetheire. Daudi akĩhaarĩria mbũtũ ciake nĩguo itũngane na Asuriata acio mbaara-inĩ, nao Asuriata makĩrũa nake.
18 Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам хиљада кола и четрдесет хиљада пешака, и Софака војводу погуби.
No rĩrĩ, Asuriata makĩũrĩra Isiraeli, nake Daudi akĩũraga atwarithia a ngaari ciao cia ita ngiri mũgwanja, na thigari ciao cia magũrũ ngiri mĩrongo ĩna. Ningĩ akĩũraga Shofaku, mũnene wa mbũtũ ciao.
19 И кад видеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтеше више Сирци помагати синовима Амоновим.
Hĩndĩ ĩrĩa ndungata cia Hadadezeri cionire atĩ nĩmahootwo nĩ Isiraeli-rĩ, magĩthondeka thayũ na Daudi, nao magĩtuĩka a gwathagwo nĩwe. Nĩ ũndũ ũcio Asuriata matiacookire gwĩtĩkĩra gũteithia Aamoni rĩngĩ.
