1 Књига дневника 16

1 И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.

2 Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.

3 И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина.

4 Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог:

5 Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,

6 А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег.

7 У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:

8 Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.

9 Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова.

10 Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа.

11 Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка.

12 Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.

13 Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.

14 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.

15 Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена.

16 Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку,

17 То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни,

18 Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.

19 Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци.

20 Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.

21 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:

22 Не дирајте у помазанике моје и пророцима мојим не чините зла.

23 Певај Господу, сва земљо! Јављајте од дана на дан спасење Његово.

24 Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.

25 Јер је велик Господ и ваља Га хвалити веома; страшнији је од свих богова.

26 Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.

27 Слава је и величанство пред Њим, сила и радост у стану Његовом.

28 Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.

29 Дајте Господу славу према имену Његовом, носите даре и идите преда Њ, поклоните се Господу и светој красоти.

30 Стрепи пред Њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се поместити.

31 Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује.

32 Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.

33 Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.

34 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.

35 И реците: Спаси нас, Боже спасења нашег, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом.

36 Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Тада сав народ рече: Амин; и хвалише Господа.

37 И остави онде пред ковчегом завета Господњег Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан,

38 И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутуновог и Осу, да буду вратари;

39 А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,

40 Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповедио Израиљу,

41 И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа, јер је довека милост Његова,

42 С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари.

43 Потом се разиђе сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.