1 Књига дневника 14
1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
Ka ko eni, naʻe kouna atu ʻe Helami ko e tuʻi ʻo Taia ʻae kau talafekau kia Tevita, ke [ʻave ]ʻae ngaahi taʻanga sita, mo e kau tufunga maka, mo e kau tufunga ʻakau, ke langa ha fale moʻona.
2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
Pea naʻe ʻilo ʻe Tevita kuo fakapapau meia Sihova ke tuʻi ia ki ʻIsileli, he naʻe hakeakiʻi ke māʻolunga ʻa hono puleʻanga, koeʻuhi ko ʻene kakai ʻIsileli.
3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
Pea naʻe toe fakatokolahi ʻe Tevita ʻa hono ngaahi uaifi ʻi Selūsalema: pea naʻe toe tupu ʻia Tevita ʻae ngaahi foha mo e ngaahi ʻofefine kehe.
4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
Ko eni ia ʻae hingoa ʻoe fānau naʻa ne maʻu ʻi Selūsalema: ko Samua, mo Sopapi, mo Natani, mo Solomone,
5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,
Mo Ipia, mo ʻIlisua, mo Ilifileti,
6 И Нога и Нефег и Јафија
Mo Noka, mo Nefeki, mo Safia,
7 И Елисама и Велијада и Елифалет.
Mo ʻIlisama, mo Peliata, mo Ilifileti.
8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
Pea ʻi he fanongo ʻe he kakai Filisitia kuo fakanofo ʻa Tevita ko e tuʻi ki ʻIsileli kātoa, naʻe ʻalu hake ʻae kakai Filisitia kotoa pē ke kumi kia Tevita. Pea naʻe fanongo ki ai ʻa Tevita, pea naʻa ne ʻalu atu ke talia ʻakinautolu.
9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
Pea naʻe haʻu ʻae kakai Filisitia mo nau fakamafola atu ʻakinautolu ʻi he potu talalo ʻo Lifemi.
10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
Pea naʻe fakafehuʻi ʻe Tevita ki he ʻOtua, ʻo ne pehē, “Te u ʻalu hake ke tauʻi ʻae kakai Filisitia? Pea te ke tuku mai ʻakinautolu ki hoku nima?” Pea naʻe pehē kiate ia ʻe Sihova, “Ke ke ʻalu hake; he te u tukuange ʻakinautolu ki ho nima.”
11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
Ko ia naʻa nau hoko hake ki Peali-Pilasimi; pea naʻe teʻia ʻakinautolu ʻi ai ʻe Tevita. Pea naʻe toki pehē ʻe Tevita, “Kuo pā atu ʻae ʻOtua ki hoku ngaahi fili ʻaki ʻa hoku nima ʻo hangē ko e pā atu ha ngaahi vai: ko ia naʻe ui ai ʻae potu ko ia ko Peali-Pilasimi.”
12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
Pea ʻi heʻenau tuku ʻa honau ngaahi tamapua ʻi ai, naʻe fekau ʻe Tevita, pea naʻe tutu ʻakinautolu ʻi he afi.
13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
Pea naʻe toe [haʻu ]ʻae kakai Filisitia ʻo fakamafola atu ʻakinautolu ʻi he potu talalo.
14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
Ko ia naʻe toe fehuʻi ai ʻe Tevita ki he ʻOtua; pea naʻe pehē ʻe he ʻOtua kiate ia, “ʻOua naʻa ke ʻalu hake kiate kinautolu; foki atu meiate kinautolu, pea hoko mai kiate kinautolu ʻi he potu ʻoku feʻunga tonu mo e vaoʻakau molipeli.
15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
Pea ʻe hoko ʻo pehē, ʻoka ke ka ongoʻi ʻae mumuhu ʻi he ʻuluʻi ʻakau molipeli, te ke toki ʻalu atu ki he tau: koeʻuhi kuo muʻomuʻa atu ʻiate koe ʻae ʻOtua ke ne teʻia ʻae tau ʻae kakai Filisitia.”
16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
Ko ia naʻe fai ʻe Tevita ʻo hangē ko ia naʻe fekau kiate ia ʻe he ʻOtua: pea naʻa nau teʻia ʻae kautau ʻoe kakai Filisitia mei Kipione ʻo aʻu atu ki Kesa.
17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
Pea naʻe mafola atu ʻae ongoongo ʻo Tevita ki he ngaahi fonua kotoa pē; pea naʻe fakahoko ʻe Sihova ʻae manavahē kiate ia ki he ngaahi puleʻanga kotoa pē.
