1 Књига дневника 14
1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
Och Hiram, Konungen i Tyro, sände båd till David, och cedreträ, murmästare och timbermän, att de skulle bygga honom ett hus.
2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
Och David förmärkte, att Herren hade stadfäst honom till Konung öfver Israel; ty hans rike steg upp för hans folks Israels skull.
3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
Och David tog ännu flera hustrur i Jerusalem, och födde ännu flera söner och döttrar.
4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
Och de honom födde vordo i Jerusalem, heto alltså: Sammua, Sobab, Nathan, Salomo,
5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,
Jibhar, Elisua, Elephelet,
6 И Нога и Нефег и Јафија
Noga, Nepheg, Japhia,
7 И Елисама и Велијада и Елифалет.
Elisama, BelJada, Eliphelet.
8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
Och då de Philisteer hörde, att David var smord till Konung öfver hela Israel, drogo de alle upp till att söka David. Då David det hörde, drog han ut emot dem.
9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
Och de Philisteer kommo, och lade sig neder i Rephaims dal.
10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
Men David frågade Gud, och sade: Skall jag draga upp emot de Philisteer, och vill du gifva dem i mina hand? Herren sade till honom: Drag upp, jag hafver gifvit dem i dina händer.
11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
Och då de drogo upp till BaalPerazim, slog David dem der. Och David sade: Gud hafver förskingrat mina fiendar genom mina hand, såsom vattnet förskingras. Deraf kallade de det rummet BaalPerazim.
12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
Och de läto der deras gudar, hvilka David böd uppbränna i eld.
13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
Men de Philisteer gjorde åter redo, och lade sig neder i dalenom.
14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
Och David frågade åter Gud. Och Gud sade till honom: Du skall icke draga upp efter dem; utan böj ifrå dem, att du må komma emot dem in mot päronaträn.
15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
När du då hörer ett ruskande ofvan i päronaträn gångandes, så far ut till stridena; ty Gud är der utdragen för dig, till att slå de Philisteers här.
16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
Och David gjorde såsom Gud honom budit hade. Och de slogo de Philisteers här, allt ifrå Gibeon intill Gaser.
17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
Och Davids namn gick ut i all land. Och Herren lät hans räddhåga komma öfver alla Hedningar.
