1 Књига дневника 14
1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
misit quoque Hiram rex Tyri nuntios ad David et ligna cedrina et artifices parietum lignorumque ut aedificarent ei domum
2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
cognovitque David eo quod confirmasset eum Dominus in regem super Israhel et sublevatum esset regnum suum super populum eius Israhel
3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
accepit quoque David alias uxores in Hierusalem genuitque filios et filias
4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
et haec nomina eorum qui nati sunt ei in Hierusalem Sammu et Sobab Nathan et Salomon
5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,
Iebar et Helisu et Eliphaleth
6 И Нога и Нефег и Јафија
Noga quoque et Napheg et Iaphiae
7 И Елисама и Велијада и Елифалет.
Elisama et Baliada et Eliphaleth
8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
audientes autem Philisthim eo quod unctus esset David in regem super universum Israhel ascenderunt omnes ut quaererent eum quod cum audisset David egressus est obviam eis
9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
porro Philisthim venientes diffusi sunt in valle Raphaim
10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
consuluitque David Deum dicens si ascendam ad Philistheos si trades eos in manu mea et dixit ei Dominus ascende et tradam eos in manu tua
11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
cumque illi ascendissent in Baalpharasim percussit eos ibi David et dixit divisit Deus inimicos meos per manum meam sicuti dividuntur aquae et idcirco vocatum est nomen loci illius Baalpharasim
12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
dereliqueruntque ibi deos suos quos David iussit exuri
13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
alia etiam vice Philisthim inruerunt et diffusi sunt in valle
14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
consuluitque rursum David Deum et dixit ei Deus non ascendas post eos recede ab eis et venies contra illos ex adverso pirorum
15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
cumque audieris sonitum gradientis in cacumine pirorum tunc egredieris ad bellum egressus est enim Deus ante te ut percutiat castra Philisthim
16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
fecit ergo David sicut praeceperat ei Deus et percussit castra Philisthinorum de Gabaon usque Gazera
17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
divulgatumque est nomen David in universis regionibus et Dominus dedit pavorem eius super omnes gentes
