1 Књига дневника 14
1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
Hiram, roi de Tyr, envoya aussi des messagers à David, et des bois de cèdre, et des maçons, et des charpentiers, pour lui bâtir une maison.
2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
Et David reconnut que le Seigneur l’avait confirmé roi sur Israël, et qu’il avait élevé son royaume sur son peuple Israël.
3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
Il prit encore d’autres femmes à Jérusalem, et il engendra des fils et des filles.
4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
Or voici les noms de ceux qui lui naquirent à Jérusalem: Samua et Sobad, Nathan et Salomon,
5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,
Jébahar, Elisua, et Eliphalet,
6 И Нога и Нефег и Јафија
Noga aussi, et Napheg et Japhia,
7 И Елисама и Велијада и Елифалет.
Elisama, Baaliada et Eliphalet.
8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
Or les Philistins, apprenant que David avait été oint comme roi sur tout Israël, montèrent tous pour le chercher: ce qu’ayant appris David, il sortit au-devant d’eux.
9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
Cependant les Philistins, venant, se répandirent dans la vallée de Raphaïm.
10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
Alors David consulta le Seigneur, disant: Monterai-je contre les Philistins, et les livrerez-vous en ma main? Et le Seigneur lui répondit: Monte, et je les livrerai en ta main.
11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
Lors donc que ceux-ci eurent monté à Baalpharasim, David les battit là, et dit: Le Seigneur a dispersé mes ennemis par ma main, comme les eaux se dispersent: et c’est pourquoi ce lieu fut appelé Baalpharasim.
12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
Et les Philistins laissèrent là leurs dieux, et David commanda qu’ils fussent brûlés.
13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
Les Philistins firent encore une autre fois irruption, et se répandirent dans la vallée.
14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
Et David consulta Dieu de nouveau; et Dieu lui dit: Ne monte pas après eux, mais éloigne-toi d’eux; et tu viendras contre eux, vis-à-vis des poiriers.
15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
Et lorsque tu entendras le bruit de quelqu’un qui marche au haut des poiriers, alors tu sortiras pour la bataille; car Dieu sortira devant toi pour battre le camp des Philistins.
16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
David fit donc comme Dieu lui avait ordonné; et il battit le camp des Philistins, depuis Gabaon jusqu’à Gazer.
17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
Ainsi le nom de David se répandit dans toutes les contrées, et le Seigneur inspira la terreur de ce prince à toutes les nations.
