1 Књига дневника 14
1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
And Iram, the kyng of Tyre, sente messageris to Dauid, and `he sente trees of cedre, and werk men of wallis and of trees, that thei schulden bilde to hym an hows.
2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
And Dauid knewe that the Lord hadde confermyd hym in to kyng on Israel; and that his rewme was reisid on his puple Israel.
3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
And Dauid took othere wyues in Jerusalem, and gendride sones and douytris.
4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
And these ben the names of hem that weren borun to hym in Jerusalem; Sammu, and Sobab, Nathan, and Salomon,
5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,
Jeber, and Elisu, and Heli, and Eliphalech,
6 И Нога и Нефег и Јафија
and Noga, and Napheg, and Japhie,
7 И Елисама и Велијада и Елифалет.
and Elisama, and Baliada, and Eliphelech.
8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
Forsothe the Filisteis herden that Dauid was anoyntid `in to kyng on al Israel, and alle stieden to seke Dauid. And whanne Dauid hadde herd this thing, he yede out ayens hem.
9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
Forsothe Filisteis camen, and weren spred abrood in the valey of Raphaym;
10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
and Dauid counselide the Lord, and seide, Whether Y schal stie to Filisteis? and whether thou schalt bitake hem in to myn hondis? And the Lord seide to hym, Stie thou, and Y schal bitake hem in thin hond.
11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
And whanne thei hadden styed in to Baal Pharasym, Dauid smoot hem there, and seide, God hath departid myn enemyes bi myn hond, as watris ben departid. And therfor the name of that place was clepid Baal Pharasym; and thei leften there her goddis,
12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
which Dauid comaundide to be brent.
13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
Forsothe another tyme Filisteis felden in, and weren spred abrood in the valei;
14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
and eft Dauid counseilide the Lord, and the Lord seide to hym, Thou schalt not stie aftir hem; go awei fro hem, and thou schalt come ayens hem euen ayens the pere trees.
15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
And whanne thou schalt here the sowun of a goere in the cop of the pere trees, thanne thou schalt go out to batel; for the Lord is go out byfor thee, to smyte the castels of Filisteis.
16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
Therfor Dauid dide as God comaundide to hym, and he smoot the castels of Filisteis fro Gabaon `til to Gazara.
17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
And the name of Dauid was puplischid in alle cuntreis, and the Lord yaf his drede on alle folkis.
