1 Књига дневника 14
1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
And Churam the king of Tyre sent messengers to David, and trees of cedars, and masons and carpenters, to build him a house.
2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
And David felt conscious that the Lord had established him as king over Israel; for his kingdom was exalted on high, because of his people Israel.
3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
And David took yet more wives at Jerusalem; and David begat more sons and daughters.
4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
And these are the names of the children that he had in Jerusalem: Shammua', and Shobab, Nathan, and Solomon,
5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,
And Yibchar, and Elishua', and Elpalet,
6 И Нога и Нефег и Јафија
And Nogah, and Nepheg, and Yaphia',
7 И Елисама и Велијада и Елифалет.
And Elishama', and Be'elyada', and Eliphalet.
8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
But when the Philistines heard that David had been anointed as king over all Israel, all the Philistines came up to seek David: and David heard of it, and went out against them.
9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
And the Philistines came and spread themselves out in the valley of Rephaim.
10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
And David asked counsel of God, saying, Shall I go up against the Philistines? and wilt thou deliver them into my hand? And the Lord said unto him, Go up; and I will deliver them into thy hand.
11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
And they came up to Ba'al-perazim; and David smote them there. Then David said, God hath broken down my enemies through my hand as a breach [is made] by water: therefore they called the name of that place Ba'al-perazim.
12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
And they left behind there their gods, and David gave the order, and they were burnt with fire.
13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
And the Philistines [came] once again, and spread themselves out in the valley.
14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
And David asked again counsel of God; and God said unto him, Thou shalt not go up after them: turn about from them, and come upon them opposite the mulberry-trees,
15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
And it shall be, when thou hearest the sound of walking on the tops of the mulberry-trees, that then thou shalt go out to battle; for God will be gone forth before thee to smite the camp of the Philistines.
16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
And David did as God had commanded him; and they smote the camp of the Philistines from Gib'on as far as Gezer.
17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
And the fame of David went out into all the lands; and the Lord laid the dread of him upon all the nations.
