< 1 Књига дневника 12 >

1 А ово су који дођоше Давиду у Сиклаг док се још кријаше од Саула сина Кисовог, и беху међу јунацима помажући у рату,
Давут кишниң оғли Саулниң бесими сәвәвидин Зиклагда йошурунуп ятқан чағда муну кишиләр Давутниң йениға келишти (уларниң һәммиси Давутқа җәң қилишта ярдәм бәргән батурлардин еди;
2 Наоружани луком, из десне руке и из леве гађаху камењем и из лука стрелама, између браће Саулове, од племена Венијаминовог:
оқя билән қуралланған болуп, оң қоли биләнму, сол қоли биләнму оқя вә салға аталайтти; улар Саулниң Бинямин қәбилисидин болған туққанлири еди):
3 Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет синови Азмаветови, и Вераха и Јуј из Анатота,
— уларниң йолбашчиси Ахиезәр, андин қалса Йоаш болуп, иккиси Гибеаһлиқ Шемааһниң оғли еди; йәнә Азмавәтниң оғли Йәзийәл билән Пәләтму; йәнә Бәракаһ билән Анатотлуқ Йәһу,
4 И Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија и Јазило и Јоанан и Јозавад од Гедирота,
Гибеонлуқ Йишмаяму бар еди. Йишмая «оттуз палван» ичидә батур болуп шу оттузиға йетәкчилик қилғучи еди; йәнә Йәрәмия, Яһазийәл, Йоһанан вә Гәдәратлиқ Йозабад,
5 Елузај и Јеримот и Валија и Семарија и Сефатија од Аруфа,
Әлузай, Йәримот, Биалия, Шәмария, Харуфлуқ Шәфатия,
6 Елкана и Јесија и Азареило и Јоезер и Јасовеам Коријани,
Кораһлиқлардин болған Әлканаһ, Йишия, Азарәл, Йоезәр вә Яшобиямлар;
7 И Јоила и Зевадија синови Јероамови из Гедора.
йәнә Гәдорлуқ Йәроһамниң оғли Йоелаһ билән Зәбадия бар еди.
8 И од племена Гадовог пребегоше Давиду у град у пустињу храбри јунаци, вешти боју, наоружани штитом и копљем, којима лице беше као лице лавовско и беху брзи као срне по горама:
Гад қәбилисидин бәзиләр чөлдики қорғанға берип Давутқа беқинди. Уларниң һәммиси җәңгә маһир, қалқан вә нәйзә билән қуралланған батур җәңчиләр еди; уларниң турқи бәәйни ширға, чаққанлиғи бәәйни тағдики бөкәнгә охшайтти.
9 Есер први, Овадија други, Елијав трећи,
Уларниң биринчиси Езәр, иккинчиси Обадия, үчинчиси Елиаб,
10 Мисмана четврти, Јеремија пети,
төртинчиси Мишманнаһ, бәшинчиси Йәрәмия,
11 Атај шести, Елило седми,
алтинчиси Аттай, йәттинчиси Әлийәл,
12 Јоанан осми, Елзавал девети,
сәккизинчиси Йоһанан, тоққузинчиси Әлзабад,
13 Јеремија десети, Мохванај једанаести.
онинчиси Йәрәмия, он биринчиси Макбаннай еди.
14 То беху између синова Гадових поглавари у војсци, најмањи над стотином, а највећи над хиљадом.
Буларниң һәммиси Гад қәбилисидин, қошун ичидә сәрдарлар еди; әң кичиги йүз ләшкәргә, әң чоңи миң ләшкәргә йетәкчи еди.
15 Они пређоше преко Јордана првог месеца кад се разли преко свих брегова својих, и отераше све из долина на исток и на запад.
Биринчи айда, Иордан дәрияси тешип қирғақтин ашқан чағда, дәриядин өтүп, шәриққә вә ғәрипкә қарайдиған барлиқ җилғилардикиләрни тирипирән қилип қачурғанлар дәл мошу адәмләр еди.
16 А дођоше и од синова Венијаминових и Јудиних к Давиду у град.
Бинямин қәбилиси билән Йәһуда қәбилисидинму кишиләр қорғанға келип Давутқа беқинған.
17 И изиђе им Давид на сусрет, и говорећи рече им: Ако мира ради идете к мени, да ми помогнете, срце ће се моје здружити с вама; ако ли сте дошли да ме издате непријатељима мојим, неправде нема на мени, нека види Господ отаца наших и нека суди.
Давут чиқип уларни қарши елип: «Әгәр силәр течлиқ нийитидә маңа ярдәм беришкә кәлгән болсаңлар, силәр билән бир җан бир дил болимән, лекин қоллиримда һеч наһәқлиқ болмиған мени дүшмәнлиримгә сетивәтмәкчи болсаңлар, ата-бовилиримниң Худаси буни нәзиригә елип һөкүм чиқарғай!» — деди.
18 Тада дух дође на Амасаја поглавара међу војводама, те рече: Твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев; мир, мир теби и помагачима твојим јер ти помаже Бог твој. Тако их прими Давид, и постави их међу поглаваре над четама.
Бу чағда Худаниң Роһи һелиқи оттуз палванниң йолбашчиси Амасайға чүшивиди, у: «Аһ Давут, биз саңа беқиндуқмиз; Аһ Йәссәниң оғли, биз сән билән биллидурмиз; Өзүңгә аман-течлиқ, аман-течлиқ болғай! Саңа ярдәм бәргүчиләргиму аман-течлиқ болғай! Чүнки сениң Худайиң саңа мәдәткардур» Шуниң билән Давут уларни елип қелип, «зәрбидар әтрәт башлиқлири» қилди.
19 И од синова Манасијиних неки пребегоше Давиду кад иђоше с Филистејима на Саула у бој, али им не помогоше; јер кнезови филистејски договоривши се вратише га говорећи: На погибао нашу пребегнуће господару свом Саулу.
Давут илгири Филистийләр билән бирликтә Саулға қарши урушқа атланғанда, Манассәһ қәбилисидики бәзиләр Давут тәрәпкә өтти (лекин улар [Филистийләргә] ярдәм бәрмиди, чүнки Филистийләрниң әмирлири: «Давут өз ғоҗиси Саул тәрәпкә өтүп кетиши мүмкин, ундақта бешимиз кәтмәй қалмайду!» дәп мәслиһәтлишип уларни қайтуруп кәтмәкчи болған еди).
20 Кад се враћаше у Сиклаг, пребегоше к њему из племена Манасијиног: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, хиљадници у племену Манасијином.
Давут Зиклагқа қайтип барғанда, Манассәһ қәбилисидики Аднаһ, Йозабад, Йәдияйәл, Микаил, Йозабад, Елиху, Зилтайлар келип униңға қошулди. Буларниң һәммиси Манассәһ қәбилисиниң миң бешилири еди.
21 И они помагаху Давиду против чета, јер храбри јунаци беху сви, те посташе војводе у његовој војсци.
Улар Давут қарақчиларға қарши җәң қилғанда униңға ярдәмләшти; уларниң һәммиси батур палванлар, қошундики йолбашчилар еди.
22 Јер сваки дан долажаху к Давиду у помоћ, докле поста велика војска као војска Божија.
Чүнки шу күнләрдә Давутқа ярдәм бериш үчүн һәр күни адәмләр келип қошулуп, худди Худаниң қошунидәк зор бир қошун болуп кәткән еди.
23 А ово је број људи наоружаних за војску који дођоше к Давиду у Хеврон да пренесу царство Саулово на њ по речи Господњој:
Пәрвәрдигарниң сөз-калами әмәлгә ашурулуп, Саулниң падишалиғини Давутқа елип бәрмәкчи болған қуралланған җәңчиләр йолбашчилири билән Һебронға, униң йениға кәлди. Уларниң сани төвәндикичә: —
24 Синова Јудиних који ношаху штит и копље шест хиљада и осам стотина наоружаних за војску;
Йәһудалардин қалқан вә нәйзә билән қуралланғанлар җәмий алтә миң сәккиз йүз киши болуп, һәммиси җәңгә тәйярланған еди.
25 Синова Симеунових храбрих војника седам хиљада и сто;
Шимеонлардин җәңгә тәйярланған батур җәңчиләр җәмий йәттә миң бир йүз киши,
26 Синова Левијевих четири хиљаде и шест стотина;
Лавийлардин җәмий төрт миң алтә йүз киши;
27 И Јодај поглавар између синова Аронових и с њим три хиљаде и седам стотина;
Йәһояда Һарунларниң җәмәт беши болуп, униңға әгәшкәнләр җәмий үч миң йәттә йүз киши еди.
28 И Садок младић, храбар јунак, и од дома оца његовог двадесет и два кнеза;
Йәнә яш бир батур җәңчи Задок вә униң җәмәтидин жигирмә икки йолбашчи бар еди.
29 И синова Венијаминових, браће Саулове, три хиљаде; јер их се многи још држаху дома Сауловог;
Биняминлардин, Саулниң уруқ-туққанлиридинму үч миң киши бар еди; шу чаққа қәдәр буларниң көпинчиси Саул җәмәтини қоллап кәлмәктә еди.
30 И синова Јефремових двадесет хиљада и осам стотина храбрих јунака, људи на гласу у породицама отаца својих;
Әфраимлардин, өз җәмәтлиридә йүз-аброй тапқан батур әзимәтләр җәмий жигирмә миң сәккиз йүз киши еди.
31 А од половине племена Манасијиног осамнаест хиљада, који бише именовани поименце да дођу да поставе Давида царем;
Манассәһ йерим қәбилиси ичидә нами пүтүлгән, Давутни падиша қилип тикләшкә кәлгәнләр җәмий он сәккиз миң киши еди.
32 И синова Исахарових, који добро разумеваху времена да би знали шта ће чинити Израиљ, кнезова њихових двеста, и сва браћа њихова слушаху их;
Иссакарлардин заман-вәзийәтни чүшинидиған, Исраилниң қандақ қилиши керәклигини билидиған йолбашчилар җәмий икки йүз киши еди; уларниң һәммә қериндашлири уларниң әмригә бойсунатти.
33 Синова Завулонових, који иђаху на војску и наоружани беху за бој свакојаким оружјем, педесет хиљада, који се постављаху у врсте поузданог срца;
Зәбулунлардин җәңгә тәйярланған, һәр хил қурал-ярақлар билән қуралланған, ала көңүллүк қилмайдиған, Давутниң ярдимигә кәлгән җәмий әллик миң киши еди.
34 А од племена Нефталимовог хиљаду поглавара и с њима тридесет и седам хиљада са штитовима и копљима;
Нафталилардин йолбашчи болған миң киши бар еди; уларға әгишип қолиға қалқан вә нәйзә алғанлар җәмий оттуз йәттә миң кишигә йетәтти.
35 А од племена Дановог двадесет и осам хиљада и шест стотина наоружаних за бој;
Данлардин җәңгә тәйярланған җәмий жигирмә сәккиз миң алтә йүз киши еди.
36 А од племена Асировог четрдесет хиљада војника вештих поставити се за бој;
Аширлардин җәңгә чиқип қошун сепигә атлинишқа тәйяр болған җәмий қириқ миң киши еди.
37 А оних испреко Јордана од племена Рувимовог и Гадовог и од половине племена Манасијиног, сто и двадесет хиљада са свакојаким оружјем убојитим.
Иордан дәриясиниң шәриқ тәрипидики Рубән қәбилиси, Гад қәбилиси вә Манассәһ йерим қәбилисидин қолиға һәр хил қурал-ярақ елип җәңгә тәйярланған җәмий бир йүз жигирмә миң киши еди.
38 Сви ови војници у војничком реду дођоше целог срца у Хеврон да поставе Давида царем над свим Израиљем. А и остали сви Израиљци беху сложни да царем поставе Давида.
Жуқирида тилға елинған бу әзимәтләрниң һәрбий жүрүши тәкши болуп, Давутни пүткүл Исраил үстигә падиша қилип тикләш үчүн бир җан бир дил болуп, Һебронға келишкән еди; қалған Исраилларму бир нийәт бир мәхсәттә Давутни падиша қилип тиклимәкчи болушқан еди.
39 И беху онде с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа беху приправила.
Улар шу йәрдә Давут билән үч күн биллә йәп-ичип ғизаланди, чүнки уларниң қериндашлири уларға тәйярлап қоюшқан еди.
40 А и они који беху близу њих, дори до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху хлеба на магарцима и на камилама и на мазгама и на воловима, јела, брашна, смокава и сувог грожђа и вина и уља, волова, оваца изобила; јер беше радост у Израиљу.
Уларниң өпчүрисидики хәлиқләр, һәтта Иссакар, Зәбулун вә Нафталиларниң зиминидикиләр ешәк, төгә, қечир вә калиларға артип уларға наһайити көп озуқлуқ елип кәлгән; улар зор миқдарда ун, әнҗир пошкили, үзүм пошкили, шарап, зәйтун мейи вә нурғун қой-калиларни йәткүзүп беришкән еди; пүткүл Исраил шат-хурамлиққа чөмгән еди.

< 1 Књига дневника 12 >