< 1 Књига дневника 11 >

1 И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.
Tout Israël s’assembla et vint auprès de David à Hébron, pour lui dire: "Nous sommes ta chair et ton sang.
2 И пре, док Саул беше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: Ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мом Израиљу.
Déjà hier, déjà avant-hier, alors que Saül était roi, c’est toi qui dirigeais toutes les expéditions d’Israël. C’Est toi, t’avait dit l’Eternel, ton Dieu, qui gouverneras Israël, mon peuple, toi qui seras son chef."
3 Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид веру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што беше рекао Господ преко Самуила.
Tous les Anciens d’Israël vinrent donc trouver le roi à Hébron; le roi David fit un pacte avec eux à Hébron devant l’Eternel, et ils le sacrèrent comme roi d’Israël, selon la parole de l’Eternel à Samuel.
4 Потом отиде Давид са свим Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер онде беху Јевусеји, који живљаху у оној земљи.
David et tous les Israélites marchèrent sur Jérusalem, qui s’appelait Jébus. Là étaient les Jébuséens, qui occupaient le pays.
5 И рекоше Јевушани Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.
Mais ceux-ci dirent à David: "Tu n’entreras pas ici." Toutefois, David s’empara de la forteresse de Sion, qui est la Cité de David.
6 Јер Давид рече: Ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав, син Серујин изиђе први, и поста кнез.
David avait dit: "Celui qui battra les Jébuséens en premier deviendra chef et prince." Ce fut Joab, fils de Cerouya, qui monta le premier, et il devint chef.
7 После сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов.
David s’établit dans la forteresse, qu’on nomma pour cette raison Cité de David.
8 И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града.
Il ajouta des constructions à la ronde, sur le pourtour du Millo. Quant à Joab, il restaura le reste de la ville.
9 И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама беше с њим.
David alla grandissant de plus en plus, assisté par l’Eternel-Cebaot.
10 А ово су поглавице међу јунацима Давидовим, који јуначки радише уза њ за царство његово са свим Израиљем да буде цар над Израиљем по речи Господњој;
Voici les chefs des vaillants guerriers de David, qui l’aidèrent, avec tout Israël, à conquérir le trône et le firent régner selon la parole de l’Eternel, adressée à Israël.
11 И ово је број јунака Давидових: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их у једанпут.
Et voici la liste des vaillants guerriers de David: Yachobam, fils de Hakhmoni, chef de la garde. C’Est lui qui, en une seule rencontre, brandit la lance, faisant trois cents cadavres.
12 А за њим Елеазар, син Додов Ахошанин, он беше један од три јунака.
Après lui, Eléazar, fils de Dodo, l’Ahohite, l’un des trois héros,
13 Он беше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и онде беше њива пуна јечма, и народ побеже од Филистеја,
assista David à Pass-Dammim. Là s’étaient assemblés les Philistins pour la bataille. Il s’y trouvait une pièce de terre pleine d’orge, et le peuple fuyait devant les Philistins.
14 А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико.
Mais lui prit position au milieu du champ, le défendit et battit les Philistins; le Seigneur opéra ainsi une grande délivrance.
15 И та три прва између тридесет сиђоше ка стени к Давиду у пећину Одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору у долини рафајској.
Trois des trente chefs descendirent sur le roc auprès de David, du côté de la caverne d’Adoullam; un corps de Philistins se trouvait campé dans la vallée de Rephaïm.
16 А Давид беше онда у граду, а стража филистејска беше тада у Витлејему.
David était alors dans la forteresse, et les Philistins avaient une garnison à Bethléem.
17 И Давид зажеле и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата?
David eut un désir et dit: "Ah! si on pouvait me faire boire de l’eau de la citerne qui est à la porte de Bethléem!"
18 Тада та тројица продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хте пити, него је изли Господу.
Les trois guerriers s’ouvrirent un passage par le camp des Philistins, puisèrent de l’eau à la citerne qui est à la porte de Bethléem et l’apportèrent à David; mais celui-ci ne voulut pas la boire et en fit une libation à l’Eternel,
19 И рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака.
en disant: "Mon Dieu me préserve de faire pareille chose! Boirais-je le sang de ces hommes qui ont risqué leur vie, car ils l’ont apportée au péril de leur vie!" Il refusa donc de boire. Voilà ce que firent ces trois guerriers.
20 И Ависај брат Јоавов беше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом;
Puis Abchaï, frère de Joab, le chef des trois: il brandit un jour sa lance sur trois cents ennemis qu’il immola, et se fit un nom parmi les Trois.
21 Међу тројицом беше славнији од друге двојице и беше им поглавица; али оне тројице не стиже.
Il fut plus estimé que les Trente, de la deuxième série, car il devint leur chef, cependant il n’arriva pas jusqu’aux Trois.
22 Венаја син Јодајев, син човека јунака из Касеила, који учини велика дела, он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.
Puis Benaïa, fils de Joïada, d’un vaillant aux nombreux exploits, originaire de Kabceël; ce fut lui qui triompha des deux Arïel de Moab; ce fut lui aussi qui descendit et tua un lion dans une fosse par un jour de neige.
23 Он уби и неког Мисирца високог пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.
Il tua aussi un Egyptien, homme de grande taille, haut de cinq coudées, et, dans la main de l’Egyptien, il y avait une lance, grande comme une ensouple de tisserand; il descendit vers lui avec un bâton, arracha la lance de la main de l’Egyptien et le tua avec sa lance.
24 То учини Венаја, син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.
Voilà ce que fit Benaïahou, fils de Joïada, renommé parmi les trois héros.
25 Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим.
Il fut plus estimé que les Trente, mais il n’arriva pas jusqu’aux Trois. David l’admit dans son conseil.
26 Јунаци између војника беху: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов из Витлејема,
Puis d’autres héroïques guerriers: Assahel, frère de Joab; Elhanân, fils de Dodo, de Bethléem;
27 Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин,
Chammot, le Harorite, Hêleç, le Pelonite;
28 Ира син Икисов из Текује, Авијезер из Анатота,
Ira, fils d’Ikkech, de Tekoa; Abiézer, d’Anatot;
29 Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха,
Sibbekhaï, le Houchatite; Ilaï, l’Ahohite;
30 Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата,
Maharaï, de Netofa; Hêled, fils de Baana, de Netofa;
31 Итај, син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона,
Itaï, fils de Ribaï, de Ghibea des Benjaminites; Benaïa, de Piratôn
32 Урај од потока гаских, Авило из Арвата,
Houraï, de Nahalê-Gaach; Abiël, l’Arbatite;
33 Азмавет из Варума, Елијава из Салвона,
Azmaveth, le Baharoumite; Elyahba, le Chaalbonite;
34 Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин,
des fils de Hachêm le Ghizonite; Jonathan, fils de Chaghê, le Hararite;
35 Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров,
Ahïâm, fils de Sakhar, le Hararite; Elifal, fils d’Our;
36 Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона,
Hêfer, le Mekhératite; Ahiya, le Pelonite;
37 Есро Кармилац, Нарав син Есвајев,
Heçro, le Carmélite; Naaraï, fils d’Ezbaï;
38 Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев,
Joël, frère de Nathan; Mibhar, fils du Hagrite;
39 Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином,
Célek, l’Ammonite; Nahraï, le Bêrotite, écuyer de Joab, fils de Cerouya;
40 Ира Јетранин, Гарив Јетранин,
Ira, le Yithrite; Garêb, le Yithrite;
41 Урија Хетејин, Завад син Алајев,
Urie, le Héthéen; Zabad, fils d’Ahlaï;
42 Адина, син Сизин од синова Рувимових, поглавар синова Рувимових, и тридесет с њим,
Adina, fils de Chiza, le Rubénite, chef rubénite, commandant à trente;
43 Анан син Масин, и Јосафат из Митне,
Hanân, fils de Maakha; Josaphat, le Mitnite;
44 Озија из Асетрота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина,
Ouzzia, l’Achteratite; Chama et Yeïêl, fils de Hotam, d’Aroër;
45 Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,
Yedïaêl, fils de Chimri; Yoha, son frère, le Tiçite;
46 Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац,
Eliël, de Mahavïm; Yeribaï et Yochavia, fils d’Elnaam; Yitma, le Moabite;
47 Елило и Овид и Јасило из Месоваје.
Eliël, Obed et Yaassïêl, de Meçobaïa.

< 1 Књига дневника 11 >