Zaharija 1
1 Osmoga mjeseca druge godine Darijeve, doðe rijeè Gospodnja proroku Zahariji sinu Varahije sina Idova govoreæi:
達理安二年八月，上主的話傳給依多的孫子，貝勒基雅的兒子匝加利亞說：「
2 Gospod se vrlo razgnjevi na oce vaše.
上主曾對你們的祖先大發憤怒；
3 Zato im reci: ovako veli Gospod nad vojskama: vratite se k meni, govori Gospod nad vojskama, i ja æu se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama.
但是如今你應對他們說：「萬軍的上主這樣說：你們歸向我吧! ──萬軍上主的斷語──我必轉向你們，萬軍的上主說。
4 Ne budite kao oci vaši, kojima vikahu preðašnji proroci govoreæi: ovako veli Gospod nad vojskama: vratite se sa zlijeh putova svojih i od zlijeh djela svojih; ali ne poslušaše niti paziše na me, govori Gospod.
你們不要如同你們的祖先；以前的先知曾對你們宣告說：說：萬軍的上主這樣說：你們轉身離開你們的邪道，和你們的惡行吧! 但是他們不聽，也不理會我──上主的斷語。
5 Oci vaši gdje su? i ti proroci žive li dovijeka?
你們的祖先在哪裏﹖先知難道能永遠生存﹖
6 Ali rijeèi moje i uredbe moje koje zapovijedah slugama svojim prorocima ne stigoše li oce vaše? te se oni obratiše i rekoše: kako Gospod nad vojskama bješe namislio uèiniti nam prema putovima našim i po djelima našim, tako nam uèini.
苦我吩咐我的僕人先知們所傳的話和定案，豈不是臨到你們的祖先身上了嗎﹖致使他們翻悔說：萬軍的上主真按照衪的決定，並按照我們的行徑和作為對待了我們。[第一個神視：上主的騎士]
7 Dvadeset èetvrtoga dana jedanaestoga mjeseca, a to je mjesec Savat, druge godine Darijeve, doðe rijeè Gospodnja proroku Zahariji sinu Varahije sina Idova govoreæi:
達理亞二年十一月，即「舍巴特」月二十四日，上主的話傳給依多的孫子，貝勒基雅的兒子匝加利亞說：
8 Vidjeh noæu, a to èovjek jahaše na konju riðu, i stajaše meðu mirtama koje bijahu u dolu, a za njim bijahu konji riði, šareni i bijeli.
夜間我看見一個人騎著栗色的馬，立在地的長春樹中間，他後面尚有栗色、色和白色的馬。
9 I rekoh: što je ovo, gospodaru moj? A anðeo koji govoraše sa mnom reèe mi: ja æu ti pokazati što je ovo.
遂間說：「我主，這是什麼意思﹖」那與我談話的使者對我說：「我要給你解釋這有什麼意義。」
10 Tada èovjek koji stajaše meðu mirtama progovori i reèe: ovo su koje posla Gospod da oblaze zemlju.
但那站在長春樹中間的人卻答說：「這些是上主派遺巡視大地的。」
11 I oni progovoriše anðelu Gospodnjemu koji stajaše meðu mirtama, i rekoše: mi obidosmo zemlju, i gle, sva zemlja poèiva i mirna je.
他們答覆那站在長春樹中間的上主的使者說：「我們已經巡視了大地，見全地都安寧平靖。」
12 Tada anðeo Gospodnji odgovori i reèe: Gospode nad vojskama, kad æeš se veæ smilovati Jerusalimu i gradovima Judinijem, na koje se gnjeviš veæ sedamdeset godina?
上主的使者說：「萬軍的上主! 你拒絕憐恤耶路撒冷和猶大城邑，要到何時呢﹖你向他們發怒，至今已是七十年了! 」
13 A Gospod odgovori anðelu koji govoraše sa mnom, dobrijem rijeèima, milijem rijeèima.
上主就用鼓舞慰藉的話答覆了那與我談話的使者。
14 I reèe mi anðeo koji govoraše sa mnom: vièi i reci: ovako veli Gospod nad vojskama: revnujem za Jerusalim i za Sion veoma.
那與我談話的使者便對我說：「你要宣佈說：萬軍的上主這樣說：我仍要以極度的熱情愛耶路撒冷和熙雍；
15 I gnjevim se silno na narode bezbrižne, jer se malo razgnjevih a oni pomogoše na zlo.
但我極腦怒那些傲慢的異民，因為我對我的百姓稍一發怒，他們便大加虐待。
16 Zato ovako veli Gospod: obratih se k Jerusalimu milošæu, dom æe se moj opet sazidati u njemu, govori Gospod nad vojskama, i uže æe se zategnuti preko Jerusalima.
為此上主這樣說：我要再以慈悲對待耶路撒冷，我的殿宇必要在其中重建來──萬軍上主的斷語──繩墨必要再拉在耶路撒冷上。
17 Još vièi i reci: ovako veli Gospod nad vojskama: opet æe gradovi moji obilovati dobrom, i Gospod æe opet utješiti Sion i opet æe izabrati Jerusalim.
你要再宣佈說：萬軍的上主這樣說：我的城吧必再充滿幸福，上主必再憐恤熙雍，再揀選耶路撒冷。」
18 Tada podigoh oèi svoje i vidjeh, i gle, èetiri roga.
第二個神視：四隻角和四個工匠]我又舉目觀看，望見有四隻角。
19 I rekoh anðelu koji govoraše sa mnom: što je to? A on mi reèe: to su rogovi koji razmetnuše Judu, Izrailja i Jerusalim.
我問那與我談話的使者說：「這是什麼意思﹖」他回答我說：「這就是驅散了猶大、以色列和耶路撒冷的角。」
20 Potom pokaza mi Gospod èetiri kovaèa.
此後上主使我看見四個工匠。
21 I rekoh: šta su ti došli da rade? A on odgovori i reèe: ono su rogovi koji razmetnuše Judu da niko ne podiže glave; a ovi doðoše da ih uplaše, da odbiju rogove narodima, koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu.
我問說：「這樣人來做什麼﹖」他答說：「那些角驅散了猶大，以致沒有人敢抬頭，這些人來是為恐嚇那些角，因為他們曾對猶大地舉起角來驅散了她。」[第三個神視：手拿繩墨的人] ]
