Psalmi 81
1 Radujte se Bogu, koji nam daje krjepost; poklikujte Bogu Jakovljevu.
Zborovođi. Po napjevu “Tijesci”. Asafov. Kliknite Bogu, našoj jakosti, kličite Bogu Jakovljevu!
2 Podignite pjesme, dajte bubanj, slatke gusle sa psaltirom.
Nek' zazvuče žice, nek' se čuje bubanj, svirajte u milozvučnu harfu s citarom!
3 Trubite o mijeni u trubu, o uštapu radi praznika našega.
Zatrubite u rog za mlađaka, za uštapa, na svetkovinu našu!
4 Jer je taki zakon u Izrailja, naredba od Boga Jakovljeva.
Jer to je propis Izraelu, zapovijed Boga Jakovljeva.
5 Za svjedoèanstvo postavi Josifu ovo, kad iðaše na zemlju Misirsku. Jezik, kojega ne znah, èuh:
Takav je zakon dao Josipu kad je izlazio iz zemlje Egipta.
6 “Uklonio sam ramena njegova od bremena, ruke njegove oprostiše se kotarica.
Šapat tajnovit čuh: “Oslobodih od tereta rame njegovo, ruke su mu slobodne od košare.
7 U nevolji si me zazvao, i izbavih te, usliših te usred groma, na vodi Merivi iskušah te.
U tjeskobi si zavapio i ja te izbavih; iz gromovna oblaka odgovorih tebi, iskušah te kod voda meripskih.
8 Slušaj, narode moj, i zasvjedoèiæu ti, Izrailju, o kad bi me poslušao:
Slušaj, puče moj, i ja ću te opomenuti: o, da me poslušaš, Izraele!
9 Da ne bude u tebe tuðega Boga, i Bogu stranome nemoj se klanjati.
Nek' ne bude u tebe drugog boga i ne klanjaj se bogu tuđem!
10 Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske; otvori usta svoja, i ja æu ih napuniti.
Ja sam Jahve, Bog tvoj koji te izvedoh iz Egipta: otvori svoja usta da ih napunim!”
11 Ali ne posluša narod moj glasa mojega, Izrailj ne mari za me.
“Ali moj narod ne slušaše glasa moga, Izrael me ne posluša.
12 I ja ih pustih na volju srca njihova, neka hode po svojim mislima.
Zato ga pustih okorjelom srcu njegovu: neka hodi kako mu se hoće!
13 O kad bi narod moj slušao mene, i sinovi Izrailjevi hodili putovima mojim!
O, kad bi me narod moj slušao, kad bi Izrael putovima mojim hodio,
14 Brzo bih pokorio neprijatelje njihove, i na protivnike njihove digao bih ruku svoju;
brzo bih pokorio dušmane njegove, ruku bih svoju okrenuo na protivnike njegove.
15 Koji mrze na Gospoda, bili bi im pokorni, i dobri dani njihovi bili bi dovijeka;
Oni što ga sada mrze dodvarali bi mu se i njihov bi udes bio zapečaćen zauvijek.
16 Najboljom bi pšenicom hranio njih, i medom bih iz kamena sitio ih.”
A svoj narod hranio bih pšenicom najboljom i sitio ga medom iz pećine.
