Psalmi 78
1 Èuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k rijeèima usta mojih.
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 Otvoram za prièu usta svoja, kazaæu stare pripovijetke.
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3 Što slušasmo i doznasmo, i što nam kazivaše oci naši,
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 Neæemo zatajiti od djece njihove, naraštaju poznom javiæemo slavu Gospodnju i silu njegovu i èudesa koja je uèinio.
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 Svjedoèanstvo podiže u Jakovu, i u Izrailju postavi zakon, koji dade ocima našim da ga predadu djeci svojoj;
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 Da bi znao potonji naraštaj, djeca koja æe se roditi, pa i oni da bi kazivali svojoj djeci
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7 Da polažu na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju djela Božijih, i zapovijesti njegove da drže;
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 I da ne budu kao oci njihovi, rod nevaljao i uporan, rod koji ne bješe tvrd srcem svojim, niti vjeran Bogu duhom svojim.
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9 Sinovi Jefremovi naoružani, koji strijeljaju iz luka, vratiše se natrag, kad bijaše boj.
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10 Ne saèuvaše zavjeta Božijega, i po zakonu njegovu ne htješe hoditi.
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11 Zaboraviše djela njegova, i èudesa, koja im je pokazao,
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 Kako pred ocima njihovijem uèini èudesa u zemlji Misirskoj, na polju Soanu;
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13 Razdvoji more, i provede ih, od vode naèini zid;
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14 I vodi ih danju oblakom, i svu noæ svijetlijem ognjem;
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 Raskida stijene u pustinji, i poji ih kao iz velike bezdane;
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16 Izvodi potoke iz kamena, i vodi vodu rijekama.
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 Ali oni još jednako griješiše njemu, i gnjeviše višnjega u pustinji.
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18 I kušaše Boga u srcu svom, ištuæi (jela) po volji svojoj,
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 I vikaše na Boga, i rekoše: “može li Bog zgotoviti trpezu u pustinji?
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 Evo! on udari u kamen, i poteèe voda, i rijeke ustadoše; može li i hljeba dati? hoæe li i mesa postaviti narodu svojemu?”
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 Gospod èu i razljuti se, i oganj se razgorje na Jakova, i gnjev se podiže na Izrailja.
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22 Jer ne vjerovaše Bogu i ne uzdaše se u pomoæ njegovu.
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23 Tada zapovjedi oblacima odozgo, i otvori vrata nebeska,
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24 I pusti, te im podaždje mana za jelo, i hljeb nebeski dade im.
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 Hljeba anðelskoga jeðaše èovjek; posla im (jela) do sitosti.
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26 Pusti nebom ustoku, i navede silom svojom jug;
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27 I kao prahom zasu ih mesom, i kao pijeskom morskim pticama krilatim;
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28 Pobaca ih sred okola njihova, oko šatora njihovijeh.
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29 I najedoše se i dade im što su željeli.
И наједоше се и даде им шта су желели.
30 Ali ih još i ne proðe želja, još bješe jelo u ustima njihovijem,
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 Gnjev se Božji podiže na njih i pomori najjaèe meðu njima, i mladiæe u Izrailju pobi.
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32 Preko svega toga još griješiše, i ne vjerovaše èudesima njegovijem.
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33 I pusti, te dani njihovi prolaziše uzalud, i godine njihove u strahu.
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34 Kad ih ubijaše, onda pritjecahu k njemu, i obraæahu se i iskahu Boga;
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35 I pominjahu da je Bog obrana njihova, i višnji izbavitelj njihov.
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36 Laskahu mu ustima svojima, i jezikom svojim lagahu mu.
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37 A srce njihovo ne bješe njemu vjerno, i ne bijahu tvrdi u zavjetu njegovu.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 Ali on bješe milostiv, i pokrivaše grijeh, i ne pomori ih, èesto ustavljaše gnjev svoj, i ne podizaše sve jarosti svoje.
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39 Opominjaše se da su tijelo, vjetar, koji prolazi i ne vraæa se.
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40 Koliko ga puta rasrdiše u pustinji, i uvrijediše u zemlji gdje se ne živi!
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41 Sve nanovo kušaše Boga, i sveca Izrailjeva dražiše.
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42 Ne sjeæaše se ruke njegove i dana, u koji ih izbavi iz nevolje,
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 U koji uèini u Misiru znake svoje i èudesa svoja na polju Soanu;
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44 I provrže u krv rijeke njihove i potoke njihove, da ne mogoše piti.
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45 Posla na njih bubine da ih kolju, i žabe da ih more.
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46 Ljetinu njihovu dade crvu, i muku njihovu skakavcima.
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47 Vinograde njihove pobi gradom, i smokve njihove slanom.
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48 Gradu predade stoku njihovu, i stada njihova munji.
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 Posla na njih ognjeni gnjev svoj, jarost, srdnju i mržnju, èetu zlijeh anðela.
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 Ravni stazu gnjevu svojemu, ne èuva duša njihovijeh od smrti, i život njihov predade pomoru.
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 Pobi sve prvence u Misiru, prvi porod po kolibama Hamovijem.
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 I povede narod svoj kao ovce, i vodi ih kao stado preko pustinje.
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 Vodi ih pouzdano, i oni se ne bojaše, a neprijatelje njihove zatrpa more.
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54 I dovede ih na mjesto svetinje svoje, na ovu goru, koju zadobi desnica njegova.
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 Odagna ispred lica njihova narode; ždrijebom razdijeli njihovo dostojanje, i po šatorima njihovijem naseli koljena Izrailjeva.
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 Ali oni kušaše i srdiše Boga višnjega i uredaba njegovijeh ne saèuvaše.
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 Odustaše i odvrgoše se, kao i oci njihovi, slagaše kao rðav luk.
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 Uvrijediše ga visinama svojim, i idolima svojim razdražiše ga.
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59 Bog èu i razgnjevi se i rasrdi se na Izrailja veoma.
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 Ostavi naselje svoje u Silomu, šator, u kojem življaše s ljudma.
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61 I opravi u ropstvo slavu svoju, i krasotu svoju u ruke neprijateljeve.
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62 I predade maèu narod svoj, i na dostojanje svoje zaplamtje se.
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63 Mladiæe njegove jede oganj, i djevojkama njegovijem ne pjevaše svatovskih pjesama;
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64 Sveštenici njegovi padaše od maèa, i udovice njegove ne plakaše.
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 Najposlije kao iza sna probudi se Gospod, prenu se kao junak kad se napije vina.
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66 I pobi neprijatelje svoje s leða, vjeènoj sramoti predade ih.
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67 I ne htje šatora Josifova, i koljena Jefremova ne izabra.
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68 Nego izabra koljeno Judino, goru Sion, koja mu omilje.
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 I sagradi svetinju svoju kao gornje svoje stanove, i kao zemlju utvrdi je dovijeka.
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70 I izabra Davida slugu svojega, i uze ga od torova ovèijih,
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 I od dojilica dovede ga da pase narod njegov, Jakova, i našljedstvo njegovo, Izrailja.
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72 I on ih pase èistijem srcem, i vodi ih mudrijem rukama.
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
