Psalmi 69
1 Pomozi mi, Bože, jer doðe voda do duše.
Zborovođi. Po napjevu “Ljiljani”. Davidov. Spasi me, Bože: vode mi dođoše do grla!
2 Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.
U duboko blato zapadoh i nemam kamo nogu staviti; u duboku tonem vodu, pokrivaju me valovi.
3 Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga.
Iznemogoh od vikanja, grlo mi je promuklo, oči mi klonuše Boga mog čekajuć'.
4 Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim.
Brojniji su od vlasi na glavi mojoj oni koji me mrze nizašto. Tvrđi su od kostiju mojih oni što mi se nepravedno protive: zar mogu vratiti što nisam oteo?
5 Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe.
Bože, ti znadeš bezumnost moju, moji ti grijesi nisu sakriti.
6 Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev!
Nek' se ne postide zbog mene koji se u te uzdaju, Gospode, Jahve nad Vojskama! Neka se ne posrame zbog mene koji traže tebe, Bože Izraelov!
7 Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
Jer zbog tebe podnesoh pogrdu, i stid mi pokri lice.
8 Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
Tuđinac postadoh braći i stranac djeci majke svoje.
9 Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.
Jer me izjela revnost za Dom tvoj i poruge onih koji se rugaju tebi padoše na me.
10 Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
Dušu sam postom mučio, okrenulo mi se u ruglo.
11 Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa.
Uzeh kostrijet za haljinu, i postah im igračka.
12 O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me.
Koji sjede na vratima protiv mene govore, vinopije mi rugalice poju.
13 A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje.
No tebi se molim, Jahve, u vrijeme milosti, Bože; po velikoj dobroti svojoj ti me usliši po svojoj vjernoj pomoći!
14 Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
Izvuci me iz blata da ne potonem, od onih koji me mrze izbavi me - iz voda dubokih.
15 Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega.
Nek' me ne pokriju valovi, nek' me ne proguta dubina, nek' bezdan ne zatvori usta nada mnom!
16 Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
Usliši me, Jahve, jer je dobrostiva milost tvoja, po velikom milosrđu pogledaj na me!
17 Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.
Ne sakrivaj lica pred slugom svojim; jer sam u stisci, usliši me brzo!
18 Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
Približi se duši mojoj i spasi je; zbog dušmana mojih oslobodi me!
19 Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji.
Ti mi znadeš porugu, stid i sramotu, pred tvojim su očima svi koji me muče.
20 Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim.
Ruganje mi slomilo srce i klonuh; čekao sam da se tko sažali nada mnom, ali ga ne bi; i da me tko utješi, ali ga ne nađoh.
21 Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom.
U jelo mi žuči umiješaše, u mojoj me žeđi octom napojiše.
22 Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
Nek' im stol bude zamka, a žrtvene gozbe stupica!
23 Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
Nek' im potamne oči da ne vide, nek' im bokovi zasvagda oslabe!
24 Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme!
Izlij na njih ljutinu, žar tvoga gnjeva nek' ih zahvati!
25 Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi.
Njihova kuća nek' opusti, u njihovu šatoru nek' nitko ne stanuje!
26 Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio.
Jer su progonili koga ti pokara, bol povećaše onomu koga ti rani.
27 Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje.
Na njihovu krivnju krivnju još dodaj, ne opravdali se pred tobom!
28 Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
Nek' budu izbrisani iz knjige živih, među pravednike neka se ne broje!
29 A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni.
A ja sam jadnik i bolnik - nek' me štiti tvoja pomoć, o Bože!
30 Slaviæu ime Božije u pjesmi, velièaæu ga u hvali.
Božje ću ime hvaliti popijevkom, hvalit ću ga zahvalnicom.
31 To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.
Bit će to milije Jahvi no bik žrtveni, milije nego junac s papcima i rozima.
32 Vidjeæe ništi i radovaæe se. Koji tražite Boga, oživjeæe srce vaše.
Gledajte, ubogi, i radujte se, nek' vam oživi srce, svima koji Boga tražite.
33 Jer Bog èuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.
Jer siromahe Jahve čuje, on ne prezire sužanja svojih.
34 Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima mièe!
Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče.
35 Jer æe Bog spasti Sion, sazidaæe gradove Judine; i ljudi æe se ondje naseliti i naslijediæe ga.
Jer Bog će spasiti Sion - on će sagradit' gradove Judine - tu će oni stanovat', imati baštinu.
36 I natražje æe se sluga njegovijeh utvrditi u njemu, i koji ljube ime njegovo nastavaæe na njemu.
Baštinit će ga potomci slugu njegovih; prebivat će u njemu oni što ljube ime Božje.
