< Psalmi 69 >
1 Pomozi mi, Bože, jer doðe voda do duše.
2 Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.
3 Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga.
4 Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim.
5 Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe.
6 Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev!
7 Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
8 Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
9 Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.
10 Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
11 Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa.
12 O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me.
13 A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje.
14 Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
15 Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega.
16 Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
17 Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.
18 Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
19 Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji.
20 Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim.
21 Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom.
22 Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
23 Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
24 Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme!
25 Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi.
26 Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio.
27 Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje.
28 Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
29 A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni.
30 Slaviæu ime Božije u pjesmi, velièaæu ga u hvali.
31 To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.
32 Vidjeæe ništi i radovaæe se. Koji tražite Boga, oživjeæe srce vaše.
33 Jer Bog èuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.
34 Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima mièe!
35 Jer æe Bog spasti Sion, sazidaæe gradove Judine; i ljudi æe se ondje naseliti i naslijediæe ga.
36 I natražje æe se sluga njegovijeh utvrditi u njemu, i koji ljube ime njegovo nastavaæe na njemu.
