< Psalmi 63 >
1 Bože! ti si Bog moj, k tebi ranim, žedna je tebe duša moja, za tobom èezne tijelo moje u zemlji suhoj, žednoj i bezvodnoj.
Dawid dwom. Ɛberɛ a ɔwɔ Yuda Ɛserɛ so no na ɔtoeɛ. Ao, Onyankopɔn, wone me Onyankopɔn Mehwehwɛ wo anibereɛ so; wo ho sukɔm de me kra, me onipadua ani agyina wo, wɔ asase a awo na ɛserɛ nni so, baabi a nsuo nnie.
2 Tako bih te ugledao u svetinji, da bih vidio silu tvoju i slavu tvoju.
Mahunu wo wɔ Kronkronbea hɔ mahunu wo tumi ne wʼanimuonyam.
3 Jer je dobrota tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila tebe;
Esiane sɛ, wʼadɔeɛ di mu sene nkwa enti mʼano fafa bɛhyɛ wo animuonyam.
4 Tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime tvoje podigao bih ruke svoje.
Sɛ mete ase yi, mɛkamfo wo, na wo din mu na mɛpagya me nsa.
5 Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja, i radosnijem glasom hvalila bi te usta moja.
Me ɔkra bɛmee sɛdeɛ wadi aduane papa bi; mede anofafa a ɛto dwom bɛyi wo ayɛ.
6 Kad te se sjeæam na postelji, sve noæne straže razmišljam o tebi.
Meda me mpa so a, mekae wo. Anadwo dasuo mu nyinaa, medwene wo ho.
7 Jer si ti pomoæ moja, i u sjenu krila tvojih veselim se.
Ɛfiri sɛ, wone ne ɔboafoɔ, wo ntaban ase nwunu mu na mɛto dwom.
8 Duša se moja prilijepila za tebe, desnica tvoja drži me.
Me kra bata wo ho; na wo nsa nifa kura me mu.
9 Koji traže pogibao duši mojoj, oni æe otiæi pod zemlju.
Wɔn a wɔpɛ me akum me no bɛsɛe; wɔbɛkɔ asase ase tɔnn.
10 Izginuæe od maèa, i dopašæe lisicama.
Wɔbɛdane wɔn ama akofena na wɔbɛyɛ aduane ama sakraman.
11 A car æe se veseliti o Bogu, hvaliæe se svaki koji se kune njim, kad se zatisnu usta onima koji govore laž.
Nanso ɔhene bɛdi ahurisie wɔ Onyankopɔn mu; wɔn a wɔka ntam wɔ Onyankopɔn din mu nyinaa bɛkamfo no, na wɔbɛmua atorofoɔ ano.