Psalmi 59
1 Izbavi me od neprijatelja mojih, Bože moj, i od onijeh, što ustaju na me, zakloni me.
Zborovođi. Po napjevu “Ne pogubi!” Davidov. Miktam. Kad je Šaul opkolio kuću da ubije Davida. Izbavi me od dušmana, Bože moj, zaštiti me od mojih protivnika!
2 Izbavi me od onijeh koji èine bezakonje, i od krvopija saèuvaj me.
Izbavi me od bezakonika, od krvoloka spasi me!
3 Evo zlo namišljaju duši mojoj, skupljaju se na me silni, bez krivice moje i bez grijeha mojega, Gospode.
Jer evo: dušu moju vrebaju, na me ustadoše silnici. Nema na meni krivnje, o Jahve, ni grijeha:
4 Bez krivice moje stjeèu se i oružaju se; ustani za mene, i gledaj.
bez moje krivnje na me nasrću. Probudi se! Dođi mi u pomoć i pogledaj,
5 Ti, Gospode, Bože nad vojskama, Bože Izrailjev, probudi se, obiði sve ove narode, nemoj požaliti odmetnika.
Jahve, Bože nad Vojskama, Bože Izraelov! Preni se, kazni sve pogane, podlacima nemoj se smilovati!
6 Nek se vrate uveèe, laju kao psi, i idu oko grada.
Uvečer se vraćaju, reže poput pasa i trče po gradu.
7 Evo ruže jezikom svojim, maè im je u ustima, jer, vele, ko æe èuti?
Gle, kako bljuju ustima; kletve su im na usnama i govore: “Tko nas čuje?”
8 Ali ti æeš se, Gospode, smijati njima i posramiti sve ove narode.
No, ti im se smiješ, o Jahve, i rugaš se poganima svima.
9 Oni su jaki, ali ja na tebe pogledam, jer si ti Bog èuvar moj.
Jakosti moja, gledat ću na te, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrđe moje.
10 Bog, koji me miluje, ide preda mnom, Bog mi daje bez straha da gledam neprijatelje svoje.
Bog neka mi pohiti u susret, nek' me razveseli nad dušmanima mojim!
11 Nemoj ih pobiti, da ne bi zaboravio narod moj; raspi ih silom svojom i obori ih, Gospode, branièu naš,
Pobij ih, Bože, da mi narod ne zavode, zbuni i obori ih jakošću svojom, štite naš, Gospodine.
12 Za grijeh usta njihovijeh, za rijeèi jezika njihova; nek se uhvate u oholosti svojoj za kletvu i laž koju su govorili.
Grijeh je svaka riječ usta njihovih: nek se uhvate u svoju oholost, u kletve i laži što ih govore!
13 Raspi u gnjevu, raspi, da ih nema; i neka poznadu da Bog vlada nad Jakovom i do krajeva zemaljskih.
Istrijebi ih u gnjevu, istrijebi da nestanu, nek' se zna da Bog vlada u Jakovu i do nakraj zemlje!
14 Nek se vrate uveèe, laju kao psi, i idu oko grada.
Uvečer se vraćaju, reže poput pasa i trče po gradu.
15 Neka tumaraju tražeæi hrane, i ne nasitivši se neka noæi provode.
Nek' lutaju okolo tražeći hranu; i kad se nasite, neka zavijaju.
16 A ja æu pjevati silu tvoju, rano ujutru glasiti milost tvoju; jer si mi bio obrana i utoèište u dan nevolje moje.
A ja ću opjevati silu tvoju i klicat ću jutrom milosrđu tvome, jer mi ti postade utočište i sklonište u dan nevolje.
17 Silo moja! tebi æu pjevati, jer si ti Bog èuvar moj, Bog koji me miluje.
Jakosti moja, tebi ću pjevati, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrđe moje.
