Psalmi 49
1 Slušajte ovo svi narodi, pazite svi koji živite po vasiljenoj,
Janjiño zao, ry kilakila ondatio; manokilaña ravembia, ze hene mpimone’ ty tane toy;
2 Prostaci i gospodo, bogati i siromasi.
Ty ambane naho ty ambone, ty mpañaleale miharo ami’ty rarake.
3 Usta æe moja kazati premudrost, i srce moje reæi æe razum.
Hivolan-kihitse ty vavako, vaho ho ereñeren-troko ty hilala.
4 Prignuæu uho svoje k prièi, uz gusle æu otvoriti zagonetku svoju.
Hatokilako mb’am- pandrazañan-drehake ty sofiko. ho ventareko an-dokanga ty tafatòñoko,
5 Èega da se bojim u zle dane, kad me zloba mojih neprijatelja opkoli?
Ino ty hahahembañ’ ahiko an-tsan-kankàñe, ie miarikoboñe ahy ty hatsivokara’ o mpañonjo-tomitse amakoo,
6 Koji se uzdate u silu svoju, i hvalite se velikijem bogatstvom svojim!
o mpiato amo fanaña’eoo, vaho mirengevok’ ami’ty habei’ o vara’eo?
7 Èovjek neæe nikako brata osloboditi, neæe dati Bogu otkupa za nj.
Leo ondaty raike, ndra manao akore, tsy hahavoavily ty ain-dongo’e, ndra hibanabana jebañe aman’Añahare ho aze—
8 Velik je otkup za dušu, i neæe biti nigda
Loho sarotse ty vilin’ ai’e, tsy mete tsy hadoke kitro katroke:
9 Da ko dovijeka živi, i ne vidi groba.
—t’ie ho veloñe nainai’e, tsy hahaoniñ’ i koboñey,
10 Svi vide gdje umiru kao i neznalica i bezumnik što ginu, i ostavljaju drugima imanje svoje.
ie oni’e te mihomake o mahihitseo; songa mikenkañe ty minè naho i dagola, vaho apo’e amo ila’eo ty vara’e.
11 Oni misle da æe kuæe njihove trajati dovijeka, i stanovi njihovi od koljena na koljeno; imenima svojim zovu zemlje;
Ty fitsakorean-tro’ iareo t’ie tsy ho modo o akiba’eo, naho ty fimoneña’ iareo mb’an-tariratse iaby kitro añ’afe’e, ie atao’e amy añara’ey i tane’ey.
12 Ali èovjek u èasti neæe dugo ostati, izjednaèiæe se sa stokom, koju kolju.
Toe tsy mahatan-ty asi’e ondatio; le manahake o bibio t’ie mate.
13 Ovaj im se put èini probitaèan, i koji za njima idu, hvale misli njihove;
Izay ty fombà’ o sèretseo, naho o mandimbe iareoo, ze miantoke ty enta’ iareoo. Selà
14 Ali æe ih kao ovce zatvoriti u pakao, smrt æe im biti pastir; i ujutru hodiæe po njima pravednici, i oblik njihov zbrisaæe pakao rastavivši ih s naseljem. (Sheol h7585)
Hoe añondry iereo tinendry ho mb’an-kibory ao, ho mpiara’iareo ty havilasy; ho fehe’ o vañoñeo te maraindray; ho a’ i tsikeokeokey ty vinta’ iareo hihomak’ ao, tsy hanaña’ iareo akiba ka. (Sheol h7585)
Fe ho jebañen’ Añahare ami’ty haozara’ o kiborio ty fiaiko, le ho rambese’e. Selà (Sheol h7585)
16 Ne boj se kad se ko bogati; kad raste slava doma njegova.
Ko hemban-drehe naho mihamaro ty vara’ ondaty, naho mitombo ty enge’ i anjomba’ey;
17 Jer kad umre, neæe ništa ponijeti, niti æe poæi za njim slava njegova.
F’ie mihomake, tsy eo ty hendese’e. tsy hañorik’ aze higodañe ao ty enge’e.
18 Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegova, i slave tebe, što ugaðaš sebi.
Eka! nitata’e ty fiai’e te niveloñe: Nitsiririeñe t’ie niraorao.
19 Ali æe on otiæi u stan otaca svojih, gdje svijeta nigda ne vide.
Homb’am-pimoneñan-droae’e ao re; tsy ho isa’e ka ty hazavàñe.
20 Èovjek u èasti, ako nije razuman, izjednaèiæe se sa stokom, koju kolju.
T’indaty iasiañe, mete tsy maharendreke t’ie, manahake o bibio, hihomake.
