< Psalmi 39 >

1 Rekoh: èuvaæu se na putovima svojim da ne zgriješim jezikom svojim; zauzdavaæu usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom.
В конец, Идифуму, песнь Давиду. Рех: сохраню пути моя, еже не согрешати ми языком моим: положих устом моим хранило, внегда востати грешному предо мною.
2 Bijah nijem i glasa ne pustih; muèah i o dobru. Ali se tuga moja podiže,
Онемех и смирихся, и умолчах от благ, и болезнь моя обновися.
3 Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgorje se oganj; progovorih jezikom svojim:
Согреяся сердце мое во мне, и в поучении моем разгорится огнь: глаголах языком моим:
4 Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle æe trajati dani moji? da znam kako sam ništa.
скажи ми, Господи, кончину мою и число дний моих, кое есть, да разумею, что лишаюся аз.
5 Evo s pedi dao si mi dane, i vijek je moj kao ništa pred tobom. Baš je ništa svaki èovjek živ.
Се, пяди положил еси дни моя, и состав мой яко ничтоже пред Тобою: обаче всяческая суета всяк человек живый.
6 Baš hodi èovjek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome æe dopasti.
Убо образом ходит человек, обаче всуе мятется: сокровищствует, и не весть, кому соберет я.
7 Pa šta da èekam, Gospode? Nad je moj u tebi.
И ныне кто терпение мое? Не Господь ли? И состав мой от Тебе есть.
8 Iz svega bezakonja mojega izbavi me, ne daj me bezumnome na potsmijeh.
От всех беззаконий моих избави мя: поношение безумному дал мя еси.
9 Nijem sam, neæu otvoriti usta svojijeh; jer si me ti udario.
Онемех и не отверзох уст моих, яко Ты сотворил еси.
10 Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka tvoja ubi me.
Отстави от мене раны Твоя: от крепости бо руки Твоея аз изчезох.
11 Ako æeš karati èovjeka za prijestupe, rastoèiæe se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki èovjek.
Во обличениих о беззаконии наказал еси человека, и истаял еси яко паучину душу его: обаче всуе всяк человек.
12 Slušaj molitvu moju, Gospode, i èuj jauk moj. Gledajuæi suze moje nemoj muèati. Jer sam gost u tebe i došljak kao i svi stari moji.
Услыши молитву мою, Господи, и моление мое внуши, слез моих не премолчи: яко преселник аз есмь у Тебе и пришлец, якоже вси отцы мои.
13 Nemoj me više gnjevno gledati, pa æu odahnuti prije nego otidem i više me ne bude.
Ослаби ми, да почию, прежде даже не отиду, и ктому не буду.

< Psalmi 39 >