Psalmi 38
1 Gospode! nemoj me karati u gnjevu svojem, niti me nakazati u jarosti svojoj.
Psalam. Davidov. Za spomen. Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.
2 Jer strijele tvoje ustrijeliše me, i ruka me tvoja tišti.
Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:
3 Nema zdrava mjesta na tijelu mojem od gnjeva tvojega; nema mira u kostima mojim od grijeha mojega.
na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.
4 Jer bezakonja moja izaðoše vrh glave moje, kao teško breme otežaše mi.
Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.
5 Usmrdješe se i zagnojiše se rane moje od bezumlja mojega.
Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.
6 Zgrèio sam se i pogurio veoma, vas dan idem sjetan;
Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.
7 Jer sam iznutra pun ognja, i nema zdrava mjesta na tijelu mojem.
Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.
8 Iznemogoh i veoma oslabih, rièem od trzanja srca svojega.
Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.
9 Gospode! pred tobom su sve želje moje, i uzdisanje moje nije od tebe sakriveno.
O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.
10 Srce moje jako kuca, ostavi me snaga moja, i vid oèiju mojijeh, ni njega mi nema.
Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.
11 Drugovi moji i prijatelji moji videæi rane moje otstupiše, daleko stoje bližnji moji.
Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.
12 Koji traže dušu moju namještaju zamku, i koji su mi zlu radi, govore o pogibli i po vas dan misle o prijevari.
Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.
13 A ja kao gluh ne èujem i kao nijem koji ne otvora usta svojijeh.
A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.
14 Ja sam kao èovjek koji ne èuje ili nema u ustima svojim pravdanja.
Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.
15 Jer tebe, Gospode, èekam, ti odgovaraj za mene, Gospode, Bože moj!
Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!
16 Jer rekoh: da mi se ne svete, i da se ne razmeæu nada mnom, kad se spotakne noga moja.
Rekoh: “Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!”
17 Jer sam gotov pasti, i tuga je moja svagda sa mnom.
Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.
18 Priznajem krivicu svoju, i tužim radi grijeha svojega.
Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.
19 Neprijatelji moji žive, jaki su, i (sila) ih ima što me nenavide na pravdi.
A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.
20 Koji mi vraæaju zlo za dobro, neprijatelji su mi zato što sam pristao za dobrim.
Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.
21 Nemoj me ostaviti, Gospode, Bože moj! nemoj se udaljiti od mene.
O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene!
22 Pohitaj u pomoæ meni, Gospode, spasitelju moj!
Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj!
