Psalmi 22
1 Bože, Bože moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od rijeèi vike moje?
わが神わが神なんぞ我をすてたまふや 何なれば遠くはなれて我をすくはず わが歎きのこゑをきき給はざるか
2 Bože moj! vièem danju, a ti me ne slušaš, i noæu, ali nemam mira.
ああわが神われ晝よばはれども汝こたへたまはず 夜よばはれどもわれ平安をえず
3 Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!
然はあれイスラエルの讃美のなかに住たまふものよ汝はきよし
4 U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao.
われらの列祖はなんぢに依賴めり かれら依賴みたればこれを助けたまへり
5 Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti.
かれら汝をよびて援をえ汝によりたのみて恥をおへることなかりき
6 A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu.
然はあれどわれは蟲にして人にあらず 世にそしられ民にいやしめらる
7 Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom,
すべてわれを見るものはわれをあざみわらひ 口唇をそらし首をふりていふ
8 I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje.
かれはヱホバによりたのめりヱホバ助くべし ヱホバかれを悦びたまふが故にたすくべしと
9 Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje.
されど汝はわれを胎内よりいだし給へるものなり わが母のふところにありしとき旣になんぢに依賴ましめたまへり
10 Za tobom pristajem od roðenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj.
我うまれいでしより汝にゆだねられたり わが母われを生しときより汝はわが神なり
11 Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika.
われに遠ざかりたまふなかれ 患難ちかづき又すくふものなければなり
12 Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me;
おほくの牡牛われをめぐりバサンの力つよき牡牛われをかこめり
13 Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe.
かれらは口をあけて我にむかひ物をかきさき吼うだく獅のごとし
14 Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.
われ水のごとくそそぎいだされ わがもろもろの骨ははづれ わが心は蝋のごとくなりて腹のうちに鎔たり
15 Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me.
わが力はかわきて陶器のくだけのごとく わが舌は齶にひたつけり なんぢわれを死の塵にふさせたまへり
16 Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.
そは犬われをめぐり惡きものの群われをかこみてわが手およびわが足をさしつらぬけり
17 Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje.
わが骨はことごとく數ふるばかりになりぬ 惡きものの目をとめて我をみる
18 Dijele haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb.
かれらたがひにわが衣をわかち我がしたぎを鬮にす
19 Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ.
ヱホバよ遠くはなれ居たまふなかれ わが力よねがはくは速きたりてわれを授けたまへ
20 Izbavi od maèa dušu moju, od psa jedinicu moju.
わがたましひを劍より助けいだし わが生命を犬のたけきいきほひより脱れしめたまへ
21 Saèuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me.
われを獅の口また野牛のつのより救ひいだしたまへ なんぢ我にこたへたまへり
22 Kazujem ime tvoje braæi; usred skupštine hvaliæu te.
われなんぢの名をわが兄弟にのべつたへ なんぢを會のなかにて讃たたへん
23 Koji se bojite Gospoda, hvalite ga. Sve sjeme Jakovljevo! poštuj ga. Boj ga se, sve sjeme Izrailjevo!
ヱホバを懼るるものよヱホバをほめたたへよ ヤコブのもろもろの裔よヱホバをあがめよ イスラエルのもろもろのすゑよヱホバを畏め
24 Jer se ne ogluši molitve ništega niti je odbi; ne odvrati od njega lica svojega, nego ga usliši kad ga zazva.
ヱホバはなやむものの辛苦をかろしめ棄たまはず これに聖顔をおほふことなくしてその叫ぶときにききたまへばなり
25 Tebe æu hvaliti na skupštini velikoj; zavjete svoje svršiæu pred onima koji se njega boje.
大なる會のなかにてわが汝をほめたたふるは汝よりいづるなり わが誓ひしことはヱホバをおそるる者のまへにてことごとく償はん
26 Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji ga traže; živo da bude srce vaše dovijeka.
謙遜者はくらひて飽ことをえ ヱホバをたづねもとむるものはヱホバをほめたたへん 願くはなんぢらの心とこしへに生んことを
27 Opomenuæe se i obratiæe se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniæe se pred njim sva plemena neznabožaèka.
地のはては皆おもひいだしてヱホバに歸りもろもろの國の族はみな前にふしをがむべし
28 Jer je Gospodnje carstvo; on vlada narodima.
國はヱホバのものなればなり ヱホバはもろもろの國人をすべをさめたまふ
29 Ješæe i pokloniæe se svi pretili na zemlji; pred njim æe pasti svi koji slaze u prah, koji ne mogu saèuvati duše svoje u životu.
地のこえたるものは皆くらひてヱホバををがみ塵にくだるものと己がたましひを存ふること能はざるものと皆そのみまへに拝跪かん
30 Sjeme æe njihovo služiti njemu. Kazivaæe se za Gospoda rodu potonjemu.
たみの裔のうちにヱホバにつかる者あらん 主のことは代々にかたりつたへらるべし
31 Doæi æe, i kazivaæe pravdu njegovu ljudima njegovijem, koji æe se roditi; jer je on uèinio ovo.
かれら來りて此はヱホバの行爲なりとてその義を後にうまるる民にのべつたへん
