Psalmi 14

1 Reèe bezumnik u srcu svojem: nema Boga; nevaljali su, gadna su djela njihova; nema nikoga dobro da tvori.

Zborovođi. Davidov. Bezumnik reče u srcu: “Nema Boga.” Pokvareni rade gadosti; nitko da čini dobro.

2 Gospod pogleda s neba na sinove èovjeèije, da vidi ima li koji razuman, traži li koji Boga.

Jahve s nebesa gleda na sinove ljudske da vidi ima li tko razuman Boga da traži.

3 Svi su zašli, svi se pokvarili, nema nikoga dobro da tvori, nema nijednoga.

No, svi skrenuše zajedno, svi se pokvariše: nitko da čini dobro - nikoga nema.

4 Zar se neæe opametiti koji èine bezakonje, jedu narod moj kao što jedu hljeb, ne prizivaju Gospoda?

Neće li se urazumiti svi što bezakonje čine, koji proždiru narod moj kao da jedu kruha? Ne zazivlju ime Jahvino:

5 Ondje æe zadrhtati od straha; jer je Gospod u rodu pravednom.

jednom će drhtati od straha, jer je Bog s rodom pravednim.

6 Smijete se onome što ubogi radi; ali Gospod njega zaklanja.

Želite razbiti nakane ubogog: Jahve je utočište njegovo.

7 Ko æe poslati sa Siona pomoæ Izrailju? Kad Gospod povrati zarobljeni narod svoj, onda æe se radovati Jakov i veseliæe se Izrailj.

O neka dođe sa Siona spas Izraelu! Kad Jahve promijeni udes naroda svoga, klicat će Jakov, radovat se Izrael.