Psalmi 109
1 Bože, slavo moja, nemoj muèati,
MAIN Kot, me i kin kapikapina, kom der kotin japaimokid!
2 Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem.
Pwe au en me doo jan Kot, o me kin kotaue jara don ia, re lokelokaia on ia ki lo likam.
3 Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.
Re lokaia jued on ia waja karoj, o pei on ia ni jo karepa
4 Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.
Ni ai pok on ir, re kin imwintiti on ia; a nai kin poten kapakap.
5 Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
Irail depukki ai me mau me jued, o re kin tata kin ia ni ai pok on ir.
6 Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.
Kotin kajapwiladan i me doo jan Kot amen, pwen a jaunkapun o me palian I, en mi ni pali maun a.
7 Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.
Ma a pan pakajau, a pan pakadeikada, pil a kapakap en kadipala i.
8 Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.
A ran akan en malaulaula, o a koa en ko on amen.
9 Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.
Na jeri kan en japoupou, o a paud en li odi amen.
10 Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.
Na jeri kan en janjarwaru jili o wia poekipoek, o re rapaki kan ar mana, doo jan nan moan im arail.
11 Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu.
Me norok moni en pitia jan i a meakoaroj, o men wai en kulia jan i a dipijou kan.
12 Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.
O jota me pan kadek on i, o jota me pan jauja na japoupou kan.
13 Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.
Kadaudok a en kokoka jan; o mar arail en niki jan nin di kaieu.
14 Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše.
Japun en jam a ko en janjal mon Ieowa, o dip en in a ender lapwada.
15 Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji;
Ieowa en kotin majamajan irail ajau karoj, o kataman parail en niki jan in jappa.
16 Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.
Pweki a jota man kadek, pwe a pakipaki me luet o jamama, o me injenjued, pwen kamela i.
17 Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.
O a inon ion en riala; ari en lel on! O a jota injenoki kapai, ari, en doo jan i!
18 Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.
A kapwateki me jued duata a likau, ari me jued en kolon lole dueta pil o nan kokon akan dueta le.
19 Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše.
Me jued en rajon a likau pup, me a kin likauwiada, o rajon men pirapir me a kin pirapireki.
20 Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.
Iduen Ieowa pan kotin pwain on me palian ia, o me kin lokaia jued duen nai.
21 A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me.
A komui, Main Ieowa ai Kot kotin wiawia ia, pweki mar omui; pwe omui kalanan kajampwal, dore ia la!
22 Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.
Pwe nai me luet o jamama, o nan monion i olar.
23 Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce.
I kin tanwei dueta mota, o i pan kamajak wei dueta manjiek amen.
24 Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša.
Na i kat luete kilar kaijejol, o uduk ai tikitikilar;
25 Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom.
O i wialar men lalaue re’rail; ni ar kilan ia, re kin due duailok!
26 Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.
Main Ieowa, ai Kot, kom kotin dore ia la duen omui kalanan!
27 Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio.
Pwe ren aja, mepukat tapi jan ni lim omui, me komui Ieowa kotin wiadar mepukat.
28 Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje.
Menda, ma re lalaue, kom kotin kapai ia da. Ma re palian ia, ren namenokala, pwe japwilim omui ladu en pereperen.
29 Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.
Re kotin wiai on ai imwintiti, ren likau kida namenok, o ren purion nan me jued dueta likau pup.
30 Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga,
I pan danke Ieowa melel ni au ai, o i pan kapina i nan pun en me toto.
31 Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.
Pwe a kotikot ni pali maun en me jamama, pwen dorela i jan ir, me kadeikada i, en kamela.
