Psalmi 109
1 Bože, slavo moja, nemoj muèati,
Zborovođi. Psalam. Davidov. Bože, diko moja, nemoj šutjeti!
2 Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem.
Usta bezbožna i prijevarna na me se otvaraju, govore mi jezikom lažljivim,
3 Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.
riječima me mržnje okružuju, bezrazložno me napadaju.
4 Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.
Za moju me ljubav oni optužuju, a ja se samo molim.
5 Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
Uzvraćaju mi zlo za dobro, mržnju za ljubav moju.
6 Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.
“Digni protiv njega bezbožnika i tužitelj nek' mu stane zdesna!
7 Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.
Kad mu se bude sudilo, nek' bude osuđen, i molitva mu se za grijeh uzela!
8 Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.
Dani njegovi nek' budu malobrojni, njegovu službu nek' dobije drugi!
9 Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.
Djeca njegova nek' postanu siročad, a njegova žena udovica!
10 Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.
Nek' mu djeca budu skitnice, prosjaci, nek' budu bačena iz opustjelih domova!
11 Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu.
Nek' mu lihvar prigrabi sav posjed, tuđinci nek' razgrabe plod muke njegove!
12 Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.
Nitko ne imao prema njemu samilosti, nitko se ne smilovao siročadi njegovoj!
13 Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.
Neka mu se zatre potomstvo, u drugome koljenu neka se utrne ime njegovo!
14 Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše.
Spominjao se Jahve grijeha njegovih, i grijeh njegove majke nek' se ne izbriše:
15 Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji;
nek budu svagda Jahvi pred očima! Neka se sa zemlje izbriše spomen njihov!”
16 Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.
Jer se ne spomenu da čini milosrđe, već proganjaše bijedna i uboga i u smrt gonjaše čovjeka srca shrvana.
17 Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.
Prokletstvo je ljubio, pa neka ga stigne; blagoslova ne htjede, daleko nek' je od njega!
18 Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.
Prokletstvom nek' se odjene kao haljinom, neka kao voda uđe u njega i kao ulje u kosti njegove.
19 Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše.
Bilo mu haljinom kojom se pokriva, pojas kojim se svagda paše!
20 Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.
Tako nek' plati Jahve tužiteljima mojim koji zlo govore protiv duše moje!
21 A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me.
A ti, Jahve, Gospode, rad imena svog zauzmi se za me, spasi me jer je dobrostiva ljubav tvoja!
22 Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.
Jer bijedan sam i ubog, i srce je moje ranjeno u meni.
23 Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce.
K'o sjena što se naginje ja nestajem, progone me kao skakavca.
24 Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša.
Od posta mi koljena klecaju i tijelo moje omrša.
25 Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom.
Ruglom sam njima postao, kimaju glavom kad me vide.
26 Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.
Pomozi mi, Jahve, Bože moj, po doborti me svojoj spasi!
27 Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio.
Nek' upoznaju da je ovo ruka tvoja i da si ti ovo učinio, Jahve!
28 Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje.
Oni nek' proklinju, ti blagoslivljaj; nek' se postide koji se na me podižu, a sluga tvoj nek' se raduje!
29 Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.
Stidom nek' se odjenu tužitelji moji i sramotom svojom nek' se k'o plaštem pokriju!
30 Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga,
Slavit ću Jahvu iz svega grla i hvalit' ga u veliku mnoštvu
31 Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.
jer stoji s desne siromahu da mu dušu spasi od sudaca.
