Poslovice 29
1 Èovjek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput æe propasti, da neæe biti lijeka.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Ko ljubi mudrost, veseli oca svojega; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Ko laska prijatelju svojemu, razapinje mrežu nogama njegovijem.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 U grijehu je zla èovjeka zamka, a pravednik pjeva i veseli se.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Pravednik razumije parbu nevoljnijeh, a bezbožnik ne mari da zna.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Potsmjevaèi raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnjev.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Mudar èovjek kad se pre s ludijem, ili se srdio ili smijao, nema mira.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Sav gnjev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Koji knez sluša lažne rijeèi, sve su mu sluge bezbožne.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvjetljuje oèi.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Koji car pravo sudi siromasima, njegov æe prijesto stajati dovijeka.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Prut i kar daju mudrost, a dijete pusto sramoti mater svoju.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se grijesi, a pravednici æe vidjeti propast njihovu.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Karaj sina svojega, i smiriæe te, i uèiniæe milinu duši tvojoj.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Rijeèima se ne popravlja sluga, jer ako i razumije, opet ne sluša.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Jesi li vidio èovjeka nagla u besjedi svojoj? više ima nadanja od bezumna nego od njega.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Ako ko mazi slugu od malena, on æe najposlije biti sin.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Gnjevljiv èovjek zameæe svaðu, i ko je naprasit, mnogo griješi.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Oholost ponižuje èovjeka, a ko je smjeran duhom, dobija slavu.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Ko dijeli s lupežem, mrzi na svoju dušu, èuje prokletstvo i ne prokazuje.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Strašiv èovjek meæe sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biæe u visokom zaklonu.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Mnogi traže lice vladaoèevo, ali je od Gospoda sud svakome.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
