Poslovice 2
1 Sine moj, ako primiš rijeèi moje, i zapovijesti moje sahraniš kod sebe,
Mofavre'nimoke, Nagri kema antahinka kasegenima eri kagu'afi nentenka,
2 Da pazi uho tvoje na mudrost, i prigneš srce svoje k razumu,
knare antahintahire kagesa neminka, kagu tumokareti hunka ama' antahi'zana e'nerinka,
3 Ako prizoveš mudrost, i k razumu podigneš glas svoj,
kagrama knare'zane havizanema refko hu antahintahigu'ene, ama' antahizanku'ma kezama netinka,
4 Ako ga ustražiš kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustražiš;
silvagu'ma hiankna hunka knare antahizankura nehakrenka, marerisa zantami frakinte'nea zanku hakreankna hunka hakresunka,
5 Tada æeš razumjeti strah Gospodnji, i poznanje Božije naæi æeš.
Ra Anumzamofoma kore hunteno agoragama manizana keama nehunka, Anumzamofo antahi'zana hakrenka erifore hugahane.
6 Jer Gospod daje mudrost, iz njegovijeh usta dolazi znanje i razum.
Na'ankure Ra Anumzamo'a knare antahiza neramigeno, Agri agipinti antahi'zane, antahi ama'ma huzamofo kea ne-e.
7 Èuva pravima što doista jest, štit je onima koji hode u bezazlenosti,
Fatgo vahe'mofona knare antahiza ante avitenenteno, makazampima mani fatgoma huno mania vahe'mofona, Agra hanko zamigna nehie.
8 Da bi se držali staza pravijeh, a on èuva put svetaca svojih.
Na'ankure Agrake fatgo vahe'mokizmia kama vano hu'zazmifina kegava nehuno, zamagu tumoteti hu'za amage'ma antaza nagara kavu'za zamifina zamagu nevazie.
9 Tada æeš razumjeti pravdu i sud i što je pravo, i svaki dobri put.
Ana nehunka fatgo avu'avazane, fatgo huno ke refkohu avu'ava ene, maka vahe'ma mago avamente avu'ava'ma hunte'zana antahi ankeregahane.
10 Kad doðe mudrost u srce tvoje, i znanje omili duši tvojoj,
Na'ankure knare antahintahimo kagu'afi unefrenigeno, antahi'zamo'a, kazeri muse hugahie.
11 Pomnjivost æe paziti na te, razum æe te èuvati,
Knare antahizamo'a kva hugante'nenigeno, ama' antahintahimo'a kaguvazigahie.
12 Izbavljajuæi te od zla puta, od ljudi koji govore opake stvari,
Knare antahizamo'a kefo avu'avaza'ma nehu'za, akrehe krehe zmageru'ma neraza vahepintira, kaza huno kagu'vazigahie.
13 Koji ostavljaju prave pute da idu putovima mraènijem,
Iza'o fatgo avu'avamofo kama atremo'a, hani avu'avamofo kampi nevie.
14 Koji se raduju zlo èineæi, i igraju u zlijem opaèinama;
Iza'o knare osu avu'ava'ma musema huno nehuno, akrehe krehe kefo avu'avazankuma muse nehimo'a,
15 Kojih su putovi krivi, i sami su opaki na stazama svojim;
kama vu'zama'amo fatgo osu'neankino, havige vahe manine.
16 Izbavljajuæi te od žene tuðe, od tuðinke, koja laska svojim rijeèima,
Arumofo a'mo monko'za huno vano nehania a'mo, nagrane eno huno kazeri savri hu'naku hanianagi, ana knare antahintahi'zamo'a kahokeno kaguvazigahie.
17 Koja ostavlja voða mladosti svoje, i zaboravlja zavjet Boga svojega.
Ana a'mo nevena netreno, kahefazniare Anumzamofo avure'ma huhagerafina'a huvempa kea amefi hunemie.
18 Jer k smrti vodi dom njezin, i k mrtvima staze njezine.
Na'ankure ana a'mofo nompima ufre'sanana, fri vahe'mokizmi kumate vu'nea kampi vugahane.
19 Ko god uðe k njoj ne vraæa se, niti izlazi na put životni.
Agrite'ma vimo'a eteno omeno, knare asimu eri kana onkegahie.
20 Zato hodi putem dobrijeh, i drži se staza pravednièkih.
E'ina hu'negu knare vahe'mo'ma nevia kante nevunka, fatgo avu'ava'ma nehia vahe'mofo kante vugahane.
21 Jer æe pravednici nastavati na zemlji, i bezazleni æe ostati na njoj.
Na'ankure hazenkezmi omane vahe'mo'za ana moparera nemani'nesage'za, maka zampima mani fatgoma nehaza vahe'mo'za ana mopare manigahaze.
22 A bezbožni æe se istrijebiti sa zemlje, i bezakonici æe se išèupati iz nje.
Hianagi kefo avu'ava'ma nehaza vahe'mokizmia ana mopafintira zamazu hunetreno, fatgoma hu'za omanisaza vahera zamahe fanane hugahie.
