Poslovice 14
1 Mudra žena zida kuæu svoju, a luda svojim rukama raskopava.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putovima, prezire ga.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 U ustima je bezbožnikovijem prut oholosti, a mudre èuvaju usta njihova.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Gdje nema volova, èiste su jasle; a obilata je ljetina od sile volovske.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Istinit svjedok ne laže, a lažan svjedok govori laž.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Potsmjevaè traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnomu je znanje lako naæi.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Idi od èovjeka bezumna, jer neæeš èuti pametne rijeèi.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Mudrost je pametnoga da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnijeh prijevara.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Bezumnima je šala grijeh, a meðu pravednima je dobra volja.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Srce svaèije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne miješa se drugi.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Dom bezbožnièki raskopaæe se, a koliba pravednijeh cvjetaæe.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Neki se put èini èovjeku prav, a kraj mu je put k smrti.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 I od smijeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Putova svojih nasitiæe se ko je izopaèena srca, ali ga se kloni èovjek dobar.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Lud vjeruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Nagao èovjek èini bezumlje, a pakostan je èovjek mrzak.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Ludi našljeðuje bezumlje, a razboriti vjenèava se znanjem.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednoga.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Ko prezire bližnjega svojega griješi; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? a milost i vjera biæe onima koji smišljaju dobro.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Mudrima je vijenac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnijeh ostaje bezumlje.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Istinit svjedok izbavlja duše, a lažan govori prijevaru.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utoèište.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Strah je Gospodnji izvor životu da se èovjek saèuva od prugala smrtnijeh.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Ko je spor na gnjev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Život je tijelu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Ko èini krivo ubogome, sramoti stvoritelja njegova; a poštuje ga ko je milostiv siromahu.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Za zlo svoje povrgnuæe se bezbožnik, a pravednik nada se i na smrti.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Mudrost poèiva u srcu razumna èovjeka, a što je u bezumnima poznaje se.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Pravda podiže narod, a grijeh je sramota narodima.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Mio je caru razuman sluga, ali na sramotna gnjevi se.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
