Poslovice 11
1 Lažna su mjerila mrska Gospodu, a prava mjera ugodna mu je.
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2 Kad doðe oholost, doðe i sramota; a u smjernijeh je mudrost.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
3 Pravedne vodi bezazlenost njihova, a bezakonike satire zloæa njihova.
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4 Neæe pomoæi bogatstvo u dan gnjeva, a pravda izbavlja od smrti.
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5 Pravda bezazlenoga upravlja put njegov, a bezbožnik pada od svoje bezbožnosti.
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici hvataju se u svojoj zloæi.
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjaèe uzdanje propada.
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8 Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mjesto.
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 Licemjer kvari ustima bližnjega svojega; ali se pravednici izbavljaju znanjem.
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 Dobru pravednijeh raduje se grad; a kad propadaju bezbožnici, biva pjevanje.
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 Blagoslovima pravednijeh ljudi podiže se grad, a s usta bezbožnièkih raskopava se.
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12 Bezumnik se ruga bližnjemu svojemu, a razuman èovjek muèi.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13 Opadaè tumarajuæi izdaje tajnu; a ko je vjerna srca, taji stvar.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 Gdje nema savjeta, propada narod, a pomoæ je u mnoštvu savjetnika.
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 Zlo prolazi ko se jamèi za tuðina; a ko mrzi na jamstvo, bez brige je.
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 Žena mila dobija èast, a silni dobijaju bogatstvo.
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17 Milostiv èovjek èini dobro duši svojoj, a nemilostiv udi svojemu tijelu.
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 Bezbožni radi posao prijevaran; a ko sije pravdu, pouzdana mu je plata.
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 Ko se drži pravde, na život mu je; a ko ide za zlom, na smrt mu je.
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20 Mrski su Gospodu koji su opaka srca; a mili su mu koji su bezazleni na svom putu.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 Zao èovjek neæe ostati bez kara ako i druge uzme u pomoæ; a sjeme pravednijeh izbaviæe se.
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22 Žena lijepa a bez razuma zlatna je brnjica u gubici svinji.
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23 Želja je pravednijeh samo dobro, a oèekivanje bezbožnijeh gnjev.
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 Jedan prosipa, i sve više ima; a drugi tvrduje suviše, i sve je siromašniji.
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 Podašna ruka biva bogatija, i ko napaja, sam æe biti napojen.
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 Ko ne da žita, proklinje ga narod, a ko prodaje, blagoslov mu je nad glavom.
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 Ko traži dobro, dobija ljubav; a ko traži zlo, zadesiæe ga.
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 Ko se uzda u bogatstvo svoje, propašæe; a pravednici æe se kao grana zelenjeti.
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 Ko zatire kuæu svoju, naslijediæe vjetar; i bezumnik æe služiti mudromu.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30 Plod je pravednikov drvo životno, i mudri obuèava duše.
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 Gle, pravedniku se na zemlji plaæa, akamoli bezbožniku i grješniku?
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
