Luki 22
1 Približavaše se pak praznik prijesnijeh hljebova koji se zove pasha.
さて過越といふ除酵祭 近づけり。
2 I gledahu glavari sveštenièki i književnici kako bi ga ubili; ali se bojahu naroda.
祭司長・學者らイエスを殺さんとし、その手段いかにと求む、民を懼れたればなり。
3 A sotona uðe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji bješe jedan od dvanaestorice.
時にサタン、十二の一人なるイスカリオテと稱ふるユダに入る。
4 I otišavši govori s glavarima sveštenièkijem i sa starješinama kako æe im ga izdati.
ユダ乃ち祭司長・宮守頭どもに往きて、イエスを如何にして付さんと議りたれば、
5 I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.
彼ら喜びて銀を與へんと約す。
6 I on se obreèe, i tražaše zgodna vremena da im ga preda tajno od naroda.
ユダ諾ひて、群衆の居らぬ時にイエスを付さんと好き機をうかがふ。
7 A doðe dan prijesnijeh hljebova u koji trebaše klati pashu;
過越の羔羊を屠るべき除酵祭の日 來りたれば、
8 I posla Petra i Jovana rekavši: idite ugotovite nam pashu da jedemo.
イエス、ペテロとヨハネとを遣さんとして言ひたまふ『往きて我らの食せん爲に過越の備をなせ』
9 A oni mu rekoše: gdje hoæeš da ugotovimo?
彼ら言ふ『何處に備ふることを望み給ふか』
10 A on im reèe: eto kad uðete u grad, srešæe vas èovjek koji nosi vodu u krèagu; idite za njim u kuæu u koju on uðe,
イエス言ひたまふ『視よ、都に入らば、水をいれたる瓶を持つ人なんぢらに遇ふべし、之に從ひゆき、その入る所の家にいりて、
11 I kažite domaæinu: uèitelj veli: gdje je gostionica gdje æu jesti pashu s uèenicima svojijem?
家の主人に「師なんぢに言ふ、われ弟子らと共に過越の食をなすべき座敷は何處なるか」と言へ。
12 I on æe vam pokazati veliku sobu prostrtu; ondje ugotovite.
さらば調へたる大なる二階 座敷を見すべし。其處に備へよ』
13 A oni otidoše i naðoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.
かれら出で往きて、イエスの言ひ給ひし如くなるを見て、過越の設備をなせり。
14 I kad doðe èas, sjede za trpezu, i dvanaest apostola s njim.
時いたりてイエス席に著きたまひ、使徒たちも共に著く。
15 I reèe im: vrlo sam željeo da ovu pashu jedem s vama prije nego postradam;
かくて彼らに言ひ給ふ『われ苦難の前に、なんぢらと共にこの過越の食をなすことを望みに望みたり。
16 Jer vam kažem da je otsele neæu jesti dok se ne svrši u carstvu Božijemu.
われ汝らに告ぐ、神の國にて過越の成就するまでは、我 復これを食せざるべし』
17 I uzevši èašu dade hvalu, i reèe: uzmite je i razdijelite meðu sobom;
かくて酒杯を受け、かつ謝して言ひ給ふ『これを取りて互に分ち飮め。
18 Jer vam kažem da neæu piti od roda vinogradskoga dok ne doðe carstvo Božije.
われ汝らに告ぐ、神の國の來るまでは、われ今よりのち葡萄の果より成るものを飮まじ』
19 I uzevši hljeb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreæi: ovo je tijelo moje koje se daje za vas; ovo èinite za moj spomen.
またパンを取り謝してさき、弟子たちに與へて言ひ給ふ『これは汝らの爲に與ふる我が體なり。我が記念として之を行へ』
20 A tako i èašu po veèeri, govoreæi: ova je èaša novi zavjet mojom krvi koja se za vas proljeva.
夕餐ののち酒杯をも然して言ひ給ふ『この酒杯は、汝らの爲に流す我が血によりて立つる新しき契約なり。
21 Ali evo ruka izdajnika mojega sa mnom je na trpezi.
されど視よ、我を賣る者の手、われと共に食卓の上にあり、
22 I sin èovjeèij dakle ide kao što je ureðeno; ali teško èovjeku onome koji ga izdaje!
實に人の子は定められたる如く逝くなり。されど之を賣る者は禍害なるかな』
23 I oni staše tražiti meðu sobom koji bi dakle od njih bio koji æe to uèiniti.
弟子たち己らの中にて此の事をなす者は、誰ならんと互に問ひ始む。
24 A posta i prepiranje meðu njima koji bi se držao meðu njima da je najveæi.
また彼らの間に、己らの中たれか大ならんとの爭論おこりたれば、
25 A on im reèe: carevi narodni vladaju narodom, a koji njim upravljaju, zovu se dobrotvori.
イエス言ひたまふ『異邦人の王はその民を宰どり、また民を支配する者は恩人と稱へらる。
26 Ali vi nemojte tako; nego koji je najveæi meðu vama neka bude kao najmanji, i koji je starješina neka bude kao sluga.
されど汝らは然あらざれ、汝 等のうち大なる者は若き者のごとく、頭たる者は事ふる者の如くなれ。
27 Jer koji je veæi, koji sjedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sjedi za trpezom? A ja sam meðu vama kao sluga.
食事の席に著く者と事ふる者とは、何れか大なる。食事の席に著く者ならずや、されど我は汝らの中にて事ふる者のごとし。
28 A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojijem napastima.
汝らは我が嘗試のうちに絶えず我とともに居りし者なれば、
29 I ja ostavljam vama carstvo kao što je otac moj meni ostavio:
わが父の我に任じ給へるごとく、我も亦なんぢらに國を任ず。
30 Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mojemu, i da sjedite na prijestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevijeh.
これ汝らの我が國にて我が食卓に飮食し、かつ座位に坐してイスラエルの十二の族を審かん爲なり。
31 Reèe pak Gospod: Simone! Simone! evo vas ište sotona da bi vas èinio kao pšenicu.
シモン、シモン、視よ、サタン汝らを麥のごとく篩はんとて請ひ得たり。
32 A ja se molih za tebe da tvoja vjera ne prestane; i ti kadgod obrativši se utvrdi braæu svoju.
されど我なんぢの爲に、その信仰の失せぬやうに祈りたり、なんぢ立ち歸りてのち兄弟たちを堅うせよ』
33 A on mu reèe: Gospode! s tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt iæi.
シモン言ふ『主よ、我は汝とともに獄にまでも、死にまでも往かんと覺悟せり』
34 A on reèe: kažem ti, Petre! danas neæe zapjevati pijetao dok se triput ne odreèeš da me poznaješ.
イエス言ひ給ふ『ペテロよ、我なんぢに告ぐ、今日なんぢ三度われを知らずと否むまでは、鷄 鳴かざるべし』
35 I reèe im: kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuæe, eda vam što nedostade? A oni rekoše: ništa.
かくて弟子たちに言ひ給ふ『財布・嚢・鞋をも持たせずして汝らを遣ししとき、缺けたる所ありしや』彼ら言ふ『無かりき』
36 A on im reèe: ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.
イエス言ひ給ふ『されど今は財布ある者は之を取れ、嚢ある者も然すべし。また劍なき者は衣を賣りて劍を買へ。
37 Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: i meðu zloèince metnuše ga. Jer što je pisano za mene, svršuje se.
われ汝らに告ぐ「かれは愆人と共に數へられたり」と録されたるは、我が身に成し遂げらるべし。凡そ我に係る事は成し遂げらるればなり』
38 A oni rekoše: Gospode! evo ovdje dva noža. A on im reèe: dosta je.
弟子たち言ふ『主、見たまへ、茲に劍 二振あり』イエス言ひたまふ『足れり』
39 I izišavši otide po obièaju na goru Maslinsku; a za njim otidoše uèenici njegovi.
遂に出でて、常のごとくオリブ山に往き給へば、弟子たちも從ふ。
40 A kad doðe na mjesto reèe im: molite se Bogu da ne padnete u napast.
其處に至りて彼らに言ひたまふ『誘惑に入らぬやうに祈れ』
41 I sam otstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na koljena moljaše se Bogu
かくて自らは石の投げらるる程かれらより隔り、跪づきて祈り言ひたまふ、
42 Govoreæi: oèe! kad bi htio da proneseš ovu èašu mimo mene! ali ne moja volja nego tvoja da bude.
『父よ、御旨ならば、此の酒杯を我より取り去りたまへ、されど我が意にあらずして御意の成らんことを願ふ』
43 A anðeo mu se javi s neba, i krijepi ga.
時に天より御使あらはれて、イエスに力を添ふ。
44 I buduæi u borenju, moljaše se bolje; znoj pak njegov bijaše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
イエス悲しみ迫り、いよいよ切に祈り給へば、汗は地上に落つる血の雫の如し。
45 I ustavši od molitve doðe k uèenicima svojijem, i naðe ih a oni spavaju od žalosti,
祈を了へ、起ちて弟子たちの許にきたり、その憂によりて眠れるを見て言ひたまふ、
46 I reèe im: što spavate? ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.
『なんぞ眠るか、起て、誘惑に入らぬやうに祈れ』
47 Dok on pak još govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, iðaše pred njima, i pristupi k Isusu da ga cjeliva. Jer im ovo bijaše dao znak: koga cjelivam onaj je.
なほ語りゐ給ふとき、視よ、群衆あらはれ、十二の一人なるユダ先だち來り、イエスに接吻せんとて近寄りたれば、
48 A Isus mu reèe: Juda! zar cjelivom izdaješ sina èovjeèijega?
イエス言ひ給ふ『ユダ、なんぢは接吻をもて人の子を賣るか』
49 A kad oni što bijahu s njim vidješe šta æe biti, rekoše mu: Gospode! da bijemo nožem?
御側に居る者ども事の及ばんとするを見て言ふ『主よ、われら劍をもて撃つべきか』
50 I udari jedan od njih slugu poglavara sveštenièkoga, i otsijeèe mu desno uho.
その中の一人、大 祭司の僕を撃ちて、右の耳を切り落せり。
51 A Isus odgovarajuæi reèe: ostavite to. I dohvativši se do uha njegova iscijeli ga.
イエス答へて言ひたまふ『之にてゆるせ』而して僕の耳に手をつけて醫し給ふ。
52 A glavarima sveštenièkijem i vojvodama crkvenijem i starješinama koji bijahu došli na nj reèe Isus: zar kao na hajduka iziðoste s noževima i koljem da me uhvatite?
かくて己に向ひて來れる祭司長・宮守頭・長老らに言ひ給ふ『なんぢら強盜に向ふごとく、劍と棒とを持ちて出できたるか。
53 Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš èas i oblast tame.
我は日々なんぢらと共に宮に居りしに、我が上に手を伸べざりき。されど今は汝らの時、また暗黒の權威なり』
54 A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u dvor poglavara sveštenièkoga. A Petar iðaše za njim izdaleka.
遂に人々イエスを捕へて、大 祭司の家に曳きゆく。ペテロ遠く離れて從ふ。
55 A kad oni naložiše oganj nasred dvora i sjeðahu zajedno, i Petar sjeðaše meðu njima.
人々、中庭のうちに火を焚きて、諸共に坐したれば、ペテロもその中に坐す。
56 Vidjevši ga pak jedna sluškinja gdje sjedi kod ognja, i pogledavši na nj reèe: i ovaj bješe s njim.
或 婢女ペテロの火の光を受けて坐し居るを見、これに目を注ぎて言ふ『この人も彼と偕にゐたり』
57 A on ga se odreèe govoreæi: ženo! ne poznajem ga.
ペテロ肯はずして言ふ『をんなよ、我は彼を知らず』
58 I malo zatijem vidje ga drugi i reèe: i ti si od njih. A Petar reèe: èovjeèe! nijesam.
暫くして他の者ペテロを見て言ふ『なんぢも彼の黨與なり』ペテロ言ふ『人よ、然らず』
59 I pošto proðe oko jednoga sahata drugi neko potvrðivaše govoreæi: zaista i ovaj bješe s njim; jer je Galilejac.
一 時ばかりして又ほかの男、言張りて言ふ『まさしく此の人も彼とともに在りき、是ガリラヤ人なり』
60 A Petar reèe: èovjeèe! ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapjeva pijetao.
ペテロ言ふ『人よ、我なんぢの言ふことを知らず』なほ言ひ終へぬに、やがて鷄 鳴きぬ。
61 I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu rijeèi Gospodnje kako mu reèe: prije nego pijetao zapjeva odreæi æeš me se triput.
主、振反りてペテロに目をとめ給ふ。ここにペテロ、主の『今日にはとり鳴く前に、なんぢ三度われを否まん』と言ひ給ひし御言を憶ひいだし、
62 I izišavši napolje plaka gorko.
外に出でて甚く泣けり。
63 A ljudi koji držahu Isusa rugahu mu se, i bijahu ga.
守る者どもイエスを嘲弄し、之を打ち、
64 I pokrivši ga bijahu ga po obrazu i pitahu ga govoreæi: proreci ko te udari?
その目を蔽ひ問ひて言ふ『預言せよ、汝を撃ちし者は誰なるか』
65 I druge mnoge hule govorahu na nj.
この他なほ多くのことを言ひて譏れり。
66 I kad svanu, sabraše se starješine narodne i glavari sveštenièki i književnici, i odvedoše ga u svoj sud
夜明になりて、民の長老・祭司長・學者ら相 集り、イエスをその議會に曳き出して言ふ、
67 Govoreæi: jesi li ti Hristos? kaži nam. A on im reèe: ako vam i kažem, neæete vjerovati.
『なんぢ若しキリストならば、我らに言へ』イエス言ひ給ふ『われ言ふとも汝ら信ぜじ、
68 A ako vas i zapitam, neæete mi odgovoriti, niti æete me pustiti.
又われ問ふとも汝ら答へじ。
69 Otsele æe sin èovjeèij sjediti s desne strane sile Božije.
されど人の子は今よりのち神の能力の右に坐せん』
70 Svi pak rekoše: ti li si dakle sin Božij? A on im reèe: vi kažete da sam ja.
皆いふ『されば汝は神の子なるか』答へ給ふ『なんぢらの言ふごとく我はそれなり』
71 A oni rekoše: šta nam trebaju više svjedoèanstva? jer sami èusmo iz usta njegovijeh.
彼ら言ふ『何ぞなほ他に證據を求めんや。我ら自らその口より聞けり』
