Tužbalice 5
1 Opomeni se, Gospode, što nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu.
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 Našljedstvo naše privali se tuðincima, domovi naši inostrancima.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 Postasmo sirote, bez oca, matere naše kao udovice.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 Svoju vodu pijemo za novce, svoja drva kupujemo.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 Na vratu nam je jaram, i gone nas; umoreni nemamo odmora.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 Pružamo ruku k Misircima i Asircima, da se nasitimo hljeba.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Oci naši zgriješiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovijeh.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 Sa strahom za život svoj od maèa u pustinji donosimo sebi hljeb.
Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Koža nam pocrnje kao peæ od ljute gladi.
Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 Sramote žene na Sionu i djevojke po gradovima Judinijem.
Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 Knezove vješaju svojim rukama, ne poštuju lica staraèkoga.
Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 Mladiæe uzimaju pod žrvnje, i djeca padaju pod drvima.
Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 Staraca nema više na vratima, ni mladiæa na pjevanju.
Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 Nesta radosti srcu našemu, igra naša pretvori se u žalost.
Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 Pade vijenac s glave naše; teško nama, što zgriješismo!
Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 Stoga je srce naše žalosno, stoga oèi naše potamnješe,
Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 Sa gore Siona, što opustje, i lisice idu po njoj.
Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Ti, Gospode, ostaješ dovijeka, prijesto tvoj od koljena do koljena.
Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 Zašto hoæeš da nas zaboraviš dovijeka, da nas ostaviš zadugo?
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratiæemo se; ponovi dane naše kako bijahu prije.
Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 Jer eda li æeš nas sasvijem odbaciti i gnjeviti se na nas veoma?
Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
