Jovanu 5

1 A potom bješe praznik Jevrejski, i iziðe Isus u Jerusalim.

Po tem je bil praznik Judovski, in Jezus se napoti v Jeruzalem.

2 U Jerusalimu pak kod Ovèijeh vrata ima banja, koja se zove Jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenijeh trijemova,

Je pa v Jeruzalemu pri Ovčjih vratih kopel, ktera se Hebrejski imenuje Betesda, in ima pet lop.

3 U kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slijepijeh, hromijeh, suhijeh, koji èekahu da se zaljulja voda;

V teh je ležala velika množica bolnikov, slepih, hromih, polomljenih, kteri so pričakovali, kedaj se bo jela voda gibati.

4 Jer anðeo Gospodnji silažaše u odreðeno vrijeme u banju i muæaše vodu; i koji najprije ulažaše pošto se zamuti voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu.

Shajal je namreč angelj o svojem času v kopel, in kalil je vodo; in kdor je prvi vstopil, potem ko se je voda skalila, ozdravel je, kterokoli bolezen je imel.

5 A ondje bijaše jedan èovjek koji trideset i osam godina bješe bolestan.

Bil je pa en človek tam, kteri je bil osem in trideset let bolan.

6 Kad vidje Isus ovoga gdje leži, i razumje da je veæ odavno bolestan, reèe mu: hoæeš li da budeš zdrav?

Ko Jezus tega vidi, da leži, in zvé, da je uže dolgo časa bolan, reče mu: Hočeš li ozdraveti?

7 Odgovori mu bolesni: da, Gospode; ali nemam èovjeka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja doðem drugi siðe prije mene.

Odgovorí mu bolnik: Gospod, nimam človeka, da bi me, kedar se voda skalí, vrgel v kopel; a predno sam pridem, vstopi drugi pred menoj.

8 Reèe mu Isus: ustani, uzmi odar svoj i hodi.

Velí mu Jezus: Vstani, vzemi oder svoj, in hodi.

9 I odmah ozdravi èovjek, i uzevši odar svoj hoðaše. A taj dan bješe subota.

In precej je človek ozdravel, in vzel oder svoj, in hodil. Bila je pa tisti dan sobota.

10 Tada govorahu Jevreji onome što ozdravi: danas je subota i ne valja ti odra nositi.

Za to so govorili Judje uzdravljenemu: Sobota je; ne smeš odra nositi.

11 A on im odgovori: koji me iscijeli on mi reèe: uzmi odar svoj i hodi.

Odgovorí jim: Ta, ki me je uzdravil, rekel mi je: Vzemi oder svoj, in hodi!

12 A oni ga zapitaše: ko je taj èovjek koji ti reèe: uzmi odar svoj i hodi?

Vprašajo ga torej: Kdo je ta človek, ki ti je rekel: Vzemi oder svoj, in hodi?

13 A iscijeljeni ne znadijaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo bješe na mjestu.

Uzdravljeni pa ni vedel, kdo je; kajti Jezus se je bil umaknil, ker je bilo veliko ljudstva na tem kraji.

14 A potom ga naðe Isus u crkvi i reèe mu: eto si zdrav, više ne griješi, da ti ne bude gore.

Po tem ga najde Jezus v tempeljnu, in reče mu: Glej, ozdravel si; ne gréši več, da ti se kaj hujega ne prigodí.

15 A èovjek otide i kaza Jevrejima da je ono Isus koji ga iscijeli.

Človek odide, in sporočí Judom, da je Jezus tisti, ki ga je uzdravil.

16 I zato gonjahu Jevreji Isusa, i gledahu da ga ubiju, jer èinjaše to u subotu.

In za to so Judje Jezusa preganjali, in gledali so, da bi ga umorili, ker je to delal v soboto.

17 A Isus im odgovaraše: otac moj doslije èini, i ja èinim.

Jezus jim je pa odgovarjal: Oče moj doslej dela, tudi jaz delam.

18 I zato još više gledahu Jevreji da ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i ocem svojijem nazivaše Boga i graðaše se jednak Bogu.

Za to so pa Judje še bolj gledali, da bi ga umorili, ker ni samo sobote prelomil, nego tudi Boga očeta svojega imenoval, delajoč se enakega Bogu.

19 A Isus odgovarajuæi reèe im: zaista, zaista vam kažem: sin ne može ništa èiniti sam od sebe nego što vidi da otac èini; jer što on èini ono i sin èini onako;

Jezus pa odgovorí in jim reče: Resnično resnično vam pravim, da ne more sin sam od sebe ničesar delati, razen kar vidi, da dela oče; karkoli namreč on dela, to tudi sin dela ravno tako.

20 Jer otac sina ljubi, i sve mu pokazuje što sam èini; i pokazaæe mu veæa djela od ovijeh da se vi èudite.

Kajti oče sina ljubi, in vse mu pokazuje, kar sam dela; in pokazal mu bo še veča dela, nego ta, da se boste vi čudili.

21 Jer kako što otac podiže mrtve i oživljuje, tako i sin koje hoæe oživljuje.

Kakor namreč oče obujuje mrtve, in oživlja, tako tudi sin, ktere hoče.

22 Jer otac ne sudi nikome, nego sav sud dade sinu,

Kajti oče tudi nikogar ne sodi, nego vso sodbo je izročil sinu:

23 Da svi poštuju sina kao što oca poštuju. Ko ne poštuje sina ne poštuje oca koji ga je poslao.

Da bi vsi spoštovali sina, kakor spoštujejo očeta. Kdor sina ne spoštuje, ne spoštuje očeta, kteri ga je poslal.

24 Zaista, zaista vam kažem: ko moju rijeè sluša i vjeruje onome koji je mene poslao, ima život vjeèni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. (aiōnios g166)

Resnično resnično vam pravim, da kdor mojo besedo posluša, in veruje temu, kteri me je poslal, ima večno življenje; in ne pride na sodbo, nego prešel je iz smrti v življenje. (aiōnios g166)

25 Zaista, zaista vam kažem: ide èas, i veæ je nastao, kad æe mrtvi èuti glas sina Božijega, i èuvši oživljeti.

Resnično resnično vam pravim, da bo prišel čas, in sedaj je, ko bodo mrtvi slišali glas sina Božjega, in kteri bodo slišali, oživeli bodo.

26 Jer kako što otac ima život u sebi, tako dade i sinu da ima život u sebi;

Kakor ima namreč oče življenje v sebi, tako je dal tudi sinu, da ima življenje v sebi.

27 I dade mu vlast da i sud èini, jer je sin èovjeèij.

In dal mu je oblast tudi sodbo delati, ker je sin človečji.

28 Ne divite se ovome, jer ide èas u koji æe svi koji su u grobovima èuti glas sina Božijega,

Ne čudite se temu; kajti prišel bo čas, ko bodo vsi, kteri so v grobih, slišali glas njegov;

29 I iziæi æe koji su èinili dobro u vaskrsenije života, a koji su èinili zlo u vaskrsenije suda.

In izšli bodo, kteri so dobro delali, na vstajanje življenja, a kteri so hudo delali, na vstajanje sodbe.

30 Ja ne mogu ništa èiniti sam od sebe; kako èujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju oca koji me je poslao.

Jas sam od sebe ne morem ničesar delati. Kakor slišim, sodim; in sodba moja je pravična: ker ne iščem svoje volje, nego volje tega, kteri me je poslal.

31 Ako ja svjedoèim za sebe, svjedoèanstvo moje nije istinito.

Če jaz sam za sebe pričam, pričanje moje ni resnično.

32 Ima drugi koji svjedoèi za mene; i znam da je istinito svjedoèanstvo što svjedoèi za mene.

Drugi je, kteri priča zame, in vém, da je pričevanje, ktero za-me priča, resnično.

33 Vi poslaste k Jovanu, i posvjedoèi vam za istinu;

Vi ste poslali k Janezu, in pričal je po pravici;

34 A ja ne primam svjedoèanstva od èovjeka, nego ovo govorim da se vi spasete.

Ali jaz ne sprejemam priče od človeka; nego pravim vam to, da bi se zveličali.

35 On bješe vidjelo koje goraše i svijetljaše, a vi se htjeste malo vremena radovati njegovu svijetljenju.

On je bil luč, ktera je gorela in svetila; a vi ste se hoteli nekoliko časa veseliti svetlobe njegove.

36 Ali ja imam svjedoèanstvo veæe od Jovanova; jer poslovi koje mi dade otac da ih svršim, ovi poslovi koje ja radim svjedoèe za mene da me otac posla.

Ali jaz imam večo pričo, kakor Janez; dela namreč, ktera mi je oče izročil, naj jih dodelam: ta dela, ktera jaz delam, pričajo za-me, da me je oče poslal.

37 I otac koji me posla sam svjedoèi za mene. Ni glasa njegova kad èuste ni lica njegova vidjeste.

In oče, kteri me je poslal, pričal je sam za mene. Niste pa ne glasú njegovega slišali, ne obličja njegovega videli.

38 I rijeèi njegove nemate u sebi da stoji; jer vi ne vjerujete onome koga on posla.

In besede njegove nimate, da bi prebivala v vas: ker temu, kogar je on poslal, ne verujete.

39 Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život vjeèni; i ona svjedoèe za mene. (aiōnios g166)

Preglejte pisma, ker vi mislite, da imate v njih življenje, in ta so, ktera pričajo za-me. (aiōnios g166)

40 I neæete da doðete k meni da imate život.

Pa ne čete priti k meni, da bi imeli življenje.

41 Ja ne primam slave od ljudi.

Slave od ljudî ne sprejemam.

42 Nego vas poznajem da ljubavi Božije nemate u sebi.

Ali poznam vas, da ljubezni Božje nimate v sebi.

43 Ja doðoh u ime oca svojega i ne primate me; ako drugi doðe u ime svoje, njega æete primiti.

Jaz sem prišel v ime očeta svojega, in ne sprejemate me; če drugi pride v svoje ime, njega boste sprejeli.

44 Kako vi možete vjerovati kad primate slavu jedan od drugoga, a slave koja je od jedinoga Boga ne tražite?

Kako morete vi verovati, ko sprejemate slavo eden od drugega, slave pa, ktera je od edinega Boga, ne iščete?

45 Ne mislite da æu vas tužiti ocu; ima koji vas tuži, Mojsije, u koga se vi uzdate.

Ne mislite, da vas bom jaz tožil očetu; je, kteri vas toži, Mojzes, v kogar vi zaupate.

46 Jer da ste vjerovali Mojsiju tako biste vjerovali i meni; jer on pisa za mene.

Ko bi namreč Mojzesu verovali, verovali bi meni: kajti on je pisal za mene.

47 A kad njegovijem pismima ne vjerujete kako æete vjerovati mojijem rijeèima?

Če pa njegovim pismom ne verujete, kako boste mojim besedam verovali?