Jov 32
1 Tada prestaše ona tri èovjeka odgovarati Jovu, jer se èinjaše da je pravedan.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 A Elijuj sin Varahilov od Vuza, roda Ramova, razgnjevi se na Jova što se sam graðaše pravedniji od Boga;
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 I na tri prijatelja njegova razgnjevi se što ne naðoše odgovora i opet osuðivahu Jova.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Jer Elijuj èekaše dokle oni govorahu s Jovom, jer bijahu stariji od njega.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Pa kad vidje Elijuj da nema odgovora u ustima ona tri èovjeka, raspali se gnjev njegov.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 I progovori Elijuj sin Varahilov od Vuza, i reèe: ja sam najmlaði, a vi ste starci, zato se bojah i ne smijah vam kazati što mislim.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Mišljah: neka govori starost, i mnoge godine neka objave mudrost.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Ali je duh u ljudima, i duh svemoguæega urazumljuje ih.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Veliki nijesu svagda mudri, i starci ne znaju svagda šta je pravo.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Zato velim: poslušaj me da kažem i ja kako mislim.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Eto, èekao sam da vi izgovorite, slušao sam razloge vaše dokle izviðaste besjedu.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 Pazio sam, ali gle, nijedan od vas ne sapre Jova, ne odgovori na njegove rijeèi.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Može biti da æete reæi: naðosmo mudrost, Bog æe ga oboriti, ne èovjek.
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Nije na me upravio besjede, ni ja mu neæu odgovarati vašim rijeèima.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Smeli su se, ne odgovaraju više, nestalo im je rijeèi.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Èekao sam, ali ne govore, stadoše, i više ne odgovaraju.
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Odgovoriæu i ja za se, kazaæu i ja kako mislim.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Jer sam pun rijeèi, tijesno je duhu u meni.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Gle, trbuh je moj kao vino bez oduške, i raspukao bi se kao nov mijeh.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Govoriæu da odahnem, otvoriæu usne svoje, i odgovoriæu.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Neæu gledati ko je ko, i èovjeku æu govoriti bez laskanja.
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 Jer ne umijem laskati; odmah bi me uzeo tvorac moj.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
