Jov 27
1 I Jov nastavi besjedu svoju i reèe:
ヨブまた語を繼ぎていはく
2 Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju, i svemoguæi, koji je ojadio dušu moju,
われに義しき審判を施したまはざる神 わが心魂をなやまし給ふ全能者此神は活く
3 Dok je duša moja u meni, i duh Božji u nozdrvama mojim,
（わが生命なほ全くわれの衷にあり 神の氣息なほわが鼻にあり）
4 Neæe usne moje govoriti bezakonja, niti æe jezik moj izricati prijevare.
わが口は惡を言ず わが舌は謊言を語らじ
5 Ne dao Bog da pristanem da imate pravo; dokle dišem, neæu otstupiti od svoje dobrote.
我決めて汝等を是とせじ 我に死るまで我が罪なきを言ことを息じ
6 Držaæu se pravde svoje, niti æu je ostaviti; neæe me prekoriti srce moje dokle sam živ.
われ堅くわが正義を持ちて之を棄じ 我は今まで一日も心に責られし事なし
7 Neprijatelj moj biæe kao bezbožnik, i koji ustaje na me, kao bezakonik.
我に敵する者は惡き者と成り我を攻る者は義からざる者と成るべし
8 Jer kako je nadanje licemjeru, kad se lakomi a Bog æe išèupati dušu njegovu?
邪曲なる者もし神に絶れその魂神を脱とらるるに於ては何の望かあらん
9 Hoæe li Bog uslišiti viku njegovu kad na nj doðe nevolja?
かれ艱難に罹る時に神その呼號を聽いれたまはんや
10 Hoæe li se svemoguæemu radovati? hoæe li prizivati Boga u svako vrijeme?
かれ全能者を喜こばんや 常に神を龥んや
11 Uèim vas ruci Božjoj, i kako je u svemoguæega ne tajim.
われ神の御手を汝等に敎へん 全能者の道を汝等に隱さじ
12 Eto, vi svi vidite, zašto dakle jednako govorite zaludne stvari?
視よ汝等もみな自らこれを觀たり 然るに何ぞ斯愚蒙をきはむるや
13 To je dio èovjeku bezbožnom od Boga, i našljedstvo koje primaju nasilnici od svemoguæega.
惡き人の神に得る分 強暴の人の全能者より受る業は是なり
14 Ako mu se množe sinovi, množe se za maè, i natražje njegovo neæe se nasititi hljeba.
その子等蕃れば劍に殺さる その子孫は食物に飽ず
15 Koji ostanu iza njega, na smrti æe biti pogrebeni, i udovice njihove neæe plakati.
その遺れる者は疫病に斃れて埋められ その妻等は哀哭をなさず
16 Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata,
かれ銀を積こと塵のごとく衣服を備ふること土のごとくなるとも
17 Što nabavi, obuæi æe pravednik, i srebro æe dijeliti bezazleni.
その備ふる者は義き人これを着ん またその銀は無辜者これを分ち取ん
18 Gradi sebi kuæu kao moljac, i kao kolibu koju naèini èuvar.
その建る家は蟲の巣のごとく また番人の造る茅家のごとし
19 Bogat æe umrijeti a neæe biti pribran; otvoriæe oèi a nièega neæe biti.
彼は富る身にて寢臥し重ねて興ること無し また目を開けば即ちその身きえ亡す
20 Stignuæe ga strahote kao vode; noæu æe ga odnijeti oluja.
懼ろしき事大水のごとく彼に追及き 夜の暴風かれを奪ひ去る
21 Uzeæe ga vjetar istoèni, i otiæi æe; vihor æe ga odnijeti s mjesta njegova.
東風かれを颺げて去り 彼をその處より吹はらふ
22 To æe Bog pustiti na nj, i neæe ga žaliti; on æe jednako bježati od ruke njegove.
神かれを射て恤まず 彼その手より逃れんともがく
23 Drugi æe pljeskati rukama za njim, i zviždaæe za njim s mjesta njegova.
人かれに對ひて手を鳴し 嘲りわらひてその處をいでゆかしむ
