Jov 16
1 A Jov odgovori i reèe:
А Јов одговори и рече:
2 Slušao sam mnogo takih stvari; svi ste dosadni tješioci.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 Hoæe li biti kraj praznijem rijeèima? ili šta te tjera da tako odgovaraš?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 I ja bih mogao govoriti kao vi, da ste na mom mjestu, gomilati na vas rijeèi i mahati glavom na vas,
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 Mogao bih vas hrabriti ustima svojim, i micanje usana mojih olakšalo bi bol vaš.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 Ako govorim, neæe odahnuti bol moj; ako li prestanem, hoæe li otiæi od mene?
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 A sada me je umorio; opustošio si sav zbor moj.
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 Navukao si na me mrštine za svjedoèanstvo; i moja mrša podiže se na me, i svjedoèi mi u oèi.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 Gnjev njegov rastrže me, nenavidi me, škrguæe zubima na me, postavši mi neprijatelj sijeva oèima svojima na me.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 Razvaljuju na me usta svoja, sramotno me biju po obrazima, skupljaju se na me.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 Predao me je Bog nepravedniku, i u ruke bezbožnicima bacio me.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 Bijah miran i zatr me, i uhvativši me za vrat smrska me i metnu me sebi za biljegu.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 Opkoliše me njegovi strijelci, cijepa mi bubrege nemilice, prosipa na zemlju žuè moju.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 Zadaje mi rane na rane, i udara na me kao junak.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 Sašio sam kostrijet po koži svojoj, i uvaljao sam u prah slavu svoju.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 Lice je moje podbulo od plaèa, na vjeðama je mojim smrtni sjen;
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 Premda nema nepravde u rukama mojim, i molitva je moja èista.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 Zemljo, ne krij krvi što sam prolio, i neka nema mjesta vikanju mojemu.
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 I sada eto na nebu je svjedok moj, svjedok je moj na visini.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 Prijatelji se moji podruguju mnom; oko moje roni suze Bogu.
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 O da bi se èovjek mogao pravdati s Bogom, kao sin èovjeèiji s prijateljem svojim!
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 Jer godine izbrojene navršuju se, i polazim putem odakle se neæu vratiti.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
