Jov 13

1 Eto, sve je to vidjelo oko moje, èulo uho moje, i razumjelo.

Očima svojim sve to ja vidjeh, ušima svojim čuh i razumjeh.

2 Što vi znate, znam i ja, nijesam gori od vas.

Sve što vi znate znadem to i ja, ni u čemu od vas gori nisam.

3 Ipak bih govorio sa svemoguæim, i rad sam s Bogom pravdati se.

Zato, zborit' moram sa Svesilnim, pred Bogom svoj razlog izložiti.

4 Jer vi izmišljate laži, svi ste zaludni ljekari.

Jer, kovači laži vi ste pravi, i svi ste vi zaludni liječnici!

5 O da biste sasvijem muèali! bili biste mudri.

Kada biste bar znali šutjeti, mudrost biste svoju pokazali!

6 Èujte moj odgovor, i slušajte razloge usta mojih.

Dokaze mi ipak poslušajte, razlog mojih usana počujte.

7 Treba li da govorite za Boga nepravdu ili prijevaru da govorite za nj?

Zar zbog Boga govorite laži, zar zbog njega riječi te prijevarne?

8 Treba li da mu gledate ko je? treba li da se prepirete za Boga?

Zar biste pristrano branit' htjeli Boga, zar biste mu htjeli biti odvjetnici?

9 Hoæe li biti dobro kad vas stane ispitivati? hoæete li ga prevariti kao što se vara èovjek?

Zar bi dobro bilo da vas on ispita? Zar biste ga obmanuli k'o čovjeka?

10 Zaista æe vas karati, ako tajno uzgledate ko je.

Kaznom preteškom on bi vas pokarao poradi potajne vaše pristranosti.

11 Velièanstvo njegovo neæe li vas uplašiti? i strah njegov neæe li vas popasti?

Zar vas veličanstvo njegovo ne plaši i zar vas od njega užas ne spopada?

12 Spomeni su vaši kao pepeo, i vaše visine kao gomile blata.

Razlozi su vam od pepela izreke, obrana je vaša obrana od blata.

13 Muèite i pustite me da ja govorim, pa neka me snaðe šta mu drago.

Umuknite sada! Dajte da govorim, pa neka me poslije snađe što mu drago.

14 Zašto bih kidao meso svoje svojim zubima i dušu svoju metao u svoje ruke?

Zar da meso svoje sam kidam zubima? Da svojom rukom život upropašćujem?

15 Gle, da me i ubije, opet æu se uzdati u nj, ali æu braniti putove svoje pred njim.

On me ubit' može: nade druge nemam već da pred njim svoje držanje opravdam.

16 I on æe mi biti spasenje, jer licemjer neæe izaæi preda nj.

I to je već zalog mojega spasenja, jer bezbožnik preda nj ne može stupiti.

17 Slušajte dobro besjedu moju, i neka vam uðe u uši što æu iskazati.

Pažljivo mi riječi poslušajte, nek' vam prodre u uši besjeda.

18 Evo, spremio sam parbu svoju, znam da æu biti prav.

Gle: ja sam pripremio parnicu, jer u svoje sam pravo uvjeren.

19 Ko æe se preti sa mnom? da sad umuknem, izdahnuo bih.

Tko se sa mnom hoće parničiti? - Umuknut ću potom te izdahnut'.

20 Samo dvoje nemoj mi uèiniti, pa se neæu kriti od lica tvojega.

Dvije mi molbe samo ne uskrati da se od tvog lica ne sakrivam:

21 Ukloni ruku svoju od mene, i strah tvoj da me ne straši.

digni s mene tešku svoju ruku i užasom svojim ne straši me.

22 Potom zovi me, i ja æu odgovarati; ili ja da govorim, a ti mi odgovaraj.

Tada me pitaj, a ja ću odgovarat'; ili ja da pitam, ti da odgovaraš.

23 Koliko je bezakonja i grijeha mojih? pokaži mi prijestup moj i grijeh moj.

Koliko počinih prijestupa i grijeha? Prekršaj mi moj pokaži i krivicu.

24 Zašto sakrivaš lice svoje i držiš me za neprijatelja svojega?

Zašto lice svoje kriješ sad od mene, zašto u meni vidiš neprijatelja?

25 Hoæeš li skršiti list koji nosi vjetar, ili æeš goniti suhu slamku,

Zašto strahom mučiš list vjetrom progonjen, zašto se na suhu obaraš slamčicu?

26 Kad mi pišeš grèine i daješ mi u našljedstvo grijehe mladosti moje,

O ti, koji mi gorke pišeš presude i teretiš mene grijesima mladosti,

27 I meæeš noge moje u klade, i paziš na sve staze moje i ideš za mnom ustopce?

koji si mi noge u klade sapeo i koji bdiš nad svakim mojim korakom i tragove stopa mojih ispituješ!

28 A on se raspada kao trulina, kao haljina koju jede moljac.

Život mi se k'o trulo drvo raspada, k'o haljina što je moljci izjedaju!