< Jov 11 >
1 A Sofar Namaæanin odgovori i reèe:
2 Zar na mnoge rijeèi nema odgovora? ili æe èovjek govorljiv ostati prav?
3 Hoæe li tvoje laži umuèkati ljude? i kad se ti rugaš, zar te neæe niko posramiti?
4 Jer si rekao: èista je nauka moja, i èist sam pred oèima tvojim.
5 Ali kad bi Bog progovorio i usne svoje otvorio na te,
6 I pokazao ti tajne mudrosti, jer ih je dvojinom više, poznao bi da te Bog kara manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje.
7 Možeš li ti tajne Božije dokuèiti, ili dokuèiti savršenstvo svemoguæega?
8 To su visine nebeske, šta æeš uèiniti? dublje je od pakla, kako æeš poznati? (Sheol )
9 Duže od zemlje, šire od mora.
10 Da prevrati, ili zatvori ili sabere, ko æe mu braniti?
11 Jer zna ništavilo ljudsko, i videæi nevaljalstvo zar neæe paziti?
12 Èovjek bezuman postaje razuman, premda se èovjek raða kao divlje magare.
13 Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k njemu,
14 Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš, i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim,
15 Tada æeš podignuti lice svoje bez mane i stajaæeš tvrdo i neæeš se bojati;
16 Zaboraviæeš muku, kao vode koja proteèe opominjaæeš je se;
17 Nastaæe ti vrijeme vedrije nego podne, sinuæeš, biæeš kao jutro;
18 Uzdaæeš se imajuæi nadanje, zakopaæeš se, i mirno æeš spavati.
19 Ležaæeš, i niko te neæe plašiti, i mnogi æe ti se moliti.
20 Ali oèi æe bezbožnicima išèiljeti, i utoèišta im neæe biti, i nadanje æe im biti izdisanje.