Jeremija 4
1 Ako æeš se vratiti, Izrailju, veli Gospod, k meni se vrati, i ako ukloniš gadove svoje ispred mene, neæeš se skitati.
耶和華說：以色列啊， 你若回來歸向我， 若從我眼前除掉你可憎的偶像， 你就不被遷移。
2 I kleæeš se istinito, vjerno i pravo: tako da je živ Gospod. I narodi æe se blagosiljati njim, i njim æe se hvaliti.
你必憑誠實、公平、公義， 指着永生的耶和華起誓； 列國必因耶和華稱自己為有福， 也必因他誇耀。
3 Jer ovako veli Gospod Judejcima i Jerusalimljanima: orite sebi krèevinu, i ne sijte u trnje.
耶和華對猶大和耶路撒冷人如此說： 要開墾你們的荒地， 不要撒種在荊棘中。
4 Obrežite se Gospodu, i skinite okrajak sa srca svojega, Judejci i Jerusalimljani, da ne izide jarost moja kao oganj i razgori se da ne bude nikoga ko bi ugasio za zla djela vaša.
猶大人和耶路撒冷的居民哪， 你們當自行割禮，歸耶和華， 將心裏的污穢除掉； 恐怕我的忿怒因你們的惡行發作， 如火着起， 甚至無人能以熄滅！
5 Objavite u Judeji i oglasite u Jerusalimu i recite: trubite u trubu po zemlji; vièite, sazovite narod i recite: skupite se, i uðimo u tvrde gradove.
你們當傳揚在猶大， 宣告在耶路撒冷說： 你們當在國中吹角，高聲呼叫說： 你們當聚集！ 我們好進入堅固城！
6 Podignite zastavu prema Sionu, bježite i ne stajte, jer æu dovesti zlo od sjevera i pogibao veliku.
應當向錫安豎立大旗。 要逃避，不要遲延， 因我必使災禍與大毀滅從北方來到。
7 Izlazi lav iz èeste svoje i koji zatire narode krenuvši se ide s mjesta svojega da obrati zemlju tvoju u pustoš, gradovi tvoji da se raskopaju da ne bude nikoga u njima.
有獅子從密林中上來， 是毀壞列國的。 牠已經動身出離本處， 要使你的地荒涼， 使你的城邑變為荒場無人居住。
8 Zato pripašite kostrijet, plaèite i ridajte, jer se žestoki gnjev Gospodnji nije odvratio od nas.
因此，你們當腰束麻布，大聲哀號， 因為耶和華的烈怒沒有向我們轉消。
9 I tada æe, veli Gospod, nestati srca caru i srca knezovima, i sveštenici æe se udiviti i proroci æe se zaèuditi.
耶和華說：「到那時，君王和首領的心都要消滅；祭司都要驚奇，先知都要詫異。」
10 I rekoh: ah Gospode Gospode! baš si prevario ovaj narod i Jerusalim govoreæi: imaæete mir, a maè doðe do duše.
我說：「哀哉！主耶和華啊，你真是大大地欺哄這百姓和耶路撒冷，說：『你們必得平安。』其實刀劍害及性命了。」
11 U to æe se vrijeme kazati ovome narodu i Jerusalimu: vjetar vruæ s visokih mjesta u pustinji duva ka kæeri naroda mojega, ne da provije ni proèisti.
那時，必有話對這百姓和耶路撒冷說：「有一陣熱風從曠野淨光的高處向我的眾民颳來，不是為簸揚，也不是為揚淨。
12 Vjetar jaèi od tijeh doæi æe mi; i ja æu im sada izreæi sud.
必有一陣更大的風從這些地方為我颳來；現在我又必發出判語，攻擊他們。」
13 Gle, kao oblak podiže se, i kola su mu kao vihor, konji su mu brži od orlova. Teško nama! propadosmo.
看哪，仇敵必如雲上來； 他的戰車如旋風， 他的馬匹比鷹更快。 我們有禍了！ 我們敗落了！
14 Umij srce svoje oda zla, Jerusalime, da bi se izbavio; dokle æe stajati u tebi misli tvoje ništave?
耶路撒冷啊，你當洗去心中的惡， 使你可以得救。 惡念存在你心裏要到幾時呢？
15 Jer glas javlja od Dana, i oglašuje zlo od gore Jefremove.
有聲音從但傳揚， 從以法蓮山報禍患。
16 Kazujte narodima; evo oglašujte za Jerusalim da idu stražari iz daljne zemlje, i puštaju glas svoj na gradove Judine.
你們當傳給列國， 報告攻擊耶路撒冷的事說： 有探望的人從遠方來到， 向猶大的城邑大聲吶喊。
17 Kao èuvari poljski staæe oko njega, jer se odmetnu od mene, veli Gospod.
他們周圍攻擊耶路撒冷， 好像看守田園的， 因為她背叛了我。 這是耶和華說的。
18 Put tvoj i djela tvoja to ti uèiniše; to je od zla tvojega da je gorko i da ti dopire do srca.
你的行動，你的作為，招惹這事； 這是你罪惡的結果， 實在是苦， 是害及你心了！
19 Jaoh utroba, jaoh utroba! boli me u srcu; srce mi bije; ne mogu muèati; jer glas trubni èuješ, dušo moja, viku ubojnu.
我的肺腑啊，我的肺腑啊，我心疼痛！ 我心在我裏面煩躁不安。 我不能靜默不言， 因為我已經聽見角聲和打仗的喊聲。
20 Pogibao na pogibao oglašuje se; jer se pustoši sva zemlja, najedanput æe se opustošiti moji šatori, zavjesi moji zaèas.
毀壞的信息連絡不絕， 因為全地荒廢。 我的帳棚忽然毀壞； 我的幔子頃刻破裂。
21 Dokle æu gledati zastavu? slušati glas trubni?
我看見大旗，聽見角聲， 要到幾時呢？
22 Jer je narod moj bezuman, ne poznaje me, ludi su sinovi i bez razuma, mudri su da zlo èine, a dobro èiniti ne umiju.
耶和華說：我的百姓愚頑，不認識我； 他們是愚昧無知的兒女， 有智慧行惡，沒有知識行善。
23 Pogledah na zemlju, a gle bez oblièja je i pusta; i na nebo, a svjetlosti njegove nema.
先知說：我觀看地， 不料，地是空虛混沌； 我觀看天，天也無光。
24 Pogledah na gore, a gle, tresu se i svi humovi drmaju se.
我觀看大山，不料，盡都震動， 小山也都搖來搖去。
25 Pogledah, a gle, nema èovjeka, i sve ptice nebeske odletjele.
我觀看，不料，無人； 空中的飛鳥也都躲避。
26 Pogledah, a gle, Karmil je pustinja i svi gradovi njegovi oboreni od Gospoda, od žestokoga gnjeva njegova.
我觀看，不料，肥田變為荒地； 一切城邑在耶和華面前， 因他的烈怒都被拆毀。
27 Jer ovako govori Gospod: sva æe zemlja opustjeti; ali neæu sasvijem zatrti.
耶和華如此說：全地必然荒涼， 我卻不毀滅淨盡。
28 Zato æe tužiti zemlja, i nebo æe gore potamnjeti, jer rekoh, namislih, i neæu se raskajati, niti æu udariti natrag.
因此，地要悲哀， 在上的天也必黑暗； 因為我言已出，我意已定， 必不後悔，也不轉意不做。
29 Od vike konjika i strijelaca pobjeæi æe svi gradovi, otiæi æe u guste šume i na stijene æe se popeti; svi æe gradovi biti ostavljeni i niko neæe u njima živjeti.
各城的人因馬兵和弓箭手的響聲就都逃跑， 進入密林，爬上磐石； 各城被撇下， 無人住在其中。
30 A ti, opustošena, šta æeš èiniti? Ako se i oblaèiš u skerlet, ako se i kitiš nakitom zlatnijem, i mažeš lice svoje, zaludu se krasiš, preziru te milosnici, traže dušu tvoju.
你淒涼的時候要怎樣行呢？ 你雖穿上朱紅衣服， 佩戴黃金裝飾， 用顏料修飾眼目， 這樣標緻是枉然的！ 戀愛你的藐視你， 並且尋索你的性命。
31 Jer èujem glas kao porodiljin, cviljenje kao žene koja se prvi put poraða, glas kæeri Sionske, koja rida, pruža ruke svoje govoreæi: teško meni! jer mi nestaje duše od ubilaca.
我聽見有聲音，彷彿婦人產難的聲音， 好像生頭胎疼痛的聲音， 是錫安女子的聲音； 她喘着氣、挓挲手， 說：我有禍了！ 在殺人的跟前，我的心發昏了。
