Jakovljeva 4
1 Otkuda ratovi i raspre meðu nama? Ne otuda li, od slasti vašijeh, koje se bore u vašijem udima?
Odkod vojske in bitve med vami? Ne odtod, od želj vaših, vojskujočih se v vaših udih?
2 Želite i nemate; ubijate i zavidite, i ne možete da dobijete; borite se i vojujete, i nemate, jer ne ištete.
Poželite, a nimate; morite in želite iskreno, in ne morete doseči; borite se in vojskujete, a nimate, ker ne prosite;
3 Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u slastima svojijem trošite.
Prósite, a ne dobite, ker slabo prosite, da zapravljate v slah svojih.
4 Preljuboèinci i preljuboèinice! ne znate li da je prijateljstvo ovoga svijeta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoæe svijetu prijatelj da bude, neprijatelj Božij postaje.
Prešestniki in prešestnice, ali ne veste, da je prijateljstvo sveta sovraštvo Božje? Kdor torej hoče biti svetu prijatelj, postane Bogu sovražnik.
5 Ili mislite da pismo uzalud govori: duh koji u nama živi mrzi na zavist?
Ali menite, da pismo prazno govori: Zavistno želi duh, ki se je vselil v nas?
6 A on daje veæu blagodat. Jer govori: Gospod suproti se ponositima, a poniženima daje blagodat.
Daje pa večjo milost; zato pravi: "Bog se upira prevzetnim, ponižnim pa daje milost."
7 Pokorite se dakle Bogu, a protivite se ðavolu, i pobjeæi æe od vas.
Podložni torej bodite Bogu. Ustavljajte se hudiču, in bežal bode od vas;
8 Približite se k Bogu, i on æe se približiti k vama. Oèistite ruke, grješnici, popravite srca svoja, nepostojani.
Bližajte se Bogu, in bližal se vam bode. Očedite roke, grešniki, in očistite srca, omahljivci!
9 Budite žalosni i plaèite i jauèite: smijeh vaš neka se pretvori u plaè, i radost u žalost.
Čutite svoje gorjé in žalujte in jokajte; smeh vaš naj se izpreobrne v žalovanje, in radost v pobitost.
10 Ponizite se pred Gospodom, i podignuæe vas.
Ponižajte se pred Gospodom in povišal vas bode.
11 Ne opadajte jedan drugoga, braæo; jer ko opada brata ili osuðuje brata svojega opada zakon i osuðuje zakon, a ako zakon osuðuješ, nijesi tvorac zakona, nego sudija.
Ne obrekujte se med seboj, bratje; kdor obrekuje brata, in sodi brata svojega, obrekuje postavo in sodi postavo; če pa sodiš postavo, nisi delalec postave, nego sodnik.
12 Jedan je zakonodavac i sudija, koji može spasti i pogubiti; a ti ko si što drugoga osuðuješ?
Eden je postavodaj, ki more rešiti in pogubiti; ti kdo si, ki sodiš druzega?
13 Slušajte sad vi koji govorite: danas ili sjutra poæi æemo u ovaj ili onaj grad, i sjediæemo ondje jednu godinu, i trgovaæemo i dobijaæemo.
Dejte torej vi, ki pravite: Danes ali jutri bodemo potovali v to mesto, in bivali ondi eno leto in tržili in pridobivali;
14 Vi koji ne znate šta æe biti sjutra. Jer šta je vaš život? On je para, koja se za malo pokaže, a potom je nestane.
Ki ne veste, kaj bode jutri; kakošno namreč je življenje vaše? Kajti hlap je, ki se malo časa prikaže, potem pa izgine;
15 Mjesto da govorite: ako Gospod htjedbude, i živi budemo, uèiniæemo ovo ili ono.
Mesto da govorite: Ako Bog hoče in bodemo živeli, bodemo tudi storili to ali ono.
16 A sad se hvalite svojijem ponosom. Svaka je hvala takova zla.
Sedaj pa se ponašate v širokoustji svojem; vsako ponašanje táko je hudobno.
17 Jer koji zna dobro èiniti i ne èini, grijeh mu je.
Kdor torej zna dobro delati in ne dela, njemu je greh.
