Isaija 21
1 Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako æe doæi iz pustinje, iz zemlje strašne.
Amo sia: ne iasu da Ba: bilone soge fi ilia hou olelesa. Ba: bilone wadela: su liligi da soge amoma dunu da beda: i, amoga sisiga: su fo agoane manebe ba: mu.
2 Ljuta utvara javi mi se. Nevjernik nevjeru èini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! svemu uzdisanju uèiniæu kraj.
Na da esala ba: su amo ganodini, se nabasu hou misunu amola hohonosu hou amola soge wadela: mu hou ba: i dagoi. Ila: me dadi gagui dunu! Doagala: ma! Midia dadi gagui dunu! Moilai bai bagadega doagala: ma! Ba: bilone fi ilia hamobeba: le, dunu bagohame da se bagade nabi. Be Gode da ilia hou hedofamu.
3 Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muèi porodilja; zgurih se èujuæi, prepadoh se videæi.
Na esala ba: su amo ganodini liligi ba: beba: le, se bagade nabi amola beda: i bagade ba: i. Amo se nabasu da uda da mano lalelegesea se naba, amo defele ba: i.
4 Srce mi se smete, groza me poduze; noæ milina mojih pretvori mi se u strah.
Na dialuma da feloasa. Na da bagade beda: iba: le, yagugusa. Na da daeya doaga: ma: ne, bagade hanai galu. Be daeya doaga: loba, beda: i fawane ba: i.
5 Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.
Na esala ba: su ganodini, na da lolo nabe momagei dagoi ba: i. Misi dunu fima: ne, debea da fa: si dagoi. Ilia da hahawane ha: i amola waini hano naha esalebe ba: sa. Hedolodafa, sia: bagade naba, “Dadi gagui ouligisu! Dilia da: igene gaga: su liligi momagema!”
6 Jer ovako mi reèe Gospod: idi, postavi stražara da ti javi što vidi.
Amalalu, Hina Gode da nama amane sia: i, “Sosodo aligisu dunu ilegele asunasima! E da ea ba: i liligi sia: ne iasima: ne sia: ma.
7 I vidje kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.
E da dunu aduna aduna hosi amoga fila heda: le, amola dunu dougi amola ga: mele amo da: iya fila heda: le, manebe ba: sea, e da ili ha: giwane ba: ma: ne sia: ma.”
8 I povika kao lav: gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noæ.
Sosodo aligisu dunu da amane wele sia: sa, “Hina! Na da na sosodo aligisu sogebi amoga mae fisili, eso amola gasi ganodini lelu.”
9 I evo doðoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reèe: pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovijeh razbiše se o zemlju.
Amalalu, hedolowane ilia da manebe goea! Dunu aduna aduna, hosi da: iya fila heda: le, manebe. Sosodo aligisu dunu da sia: ne iaha amane, “Ba: bilone da dafai dagoi. Loboga hamoi ‘gode’ liligi amoga ilia da nodone sia: ne gadoi, da mugululi, osoboga dafane wadela: lesi dagoi dialebe ba: sa.
10 Vršaju moj, i pšenice gumna mojega! što èuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjeva, javih vam.
Na fi dunu! Isala: ili fi! Dilia da widi defele, dabi dagoi ba: sa. Be wali na da sia: ida: iwane gala, amo na da Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili dunu ilia Gode, amoma nabi, na da dilima olelei dagoi.
11 Breme Dumi. Vièe k meni neko sa Sira: stražaru! šta bi noæas? stražaru! šta bi noæas?
Amo sia: da Idome soge ea hou olelesa. Dunu afae Idome sogega esala da nama amane adole ba: sa, “Sosodo aligisu! Gasi da habogala dagoma: bela: ? Amo se nabasu da habogala dagoma: bela: , nama adoma!
12 Stražar reèe: doæi æe jutro, ali i noæ; ako æete tražiti, tražite, vratite se, doðite.
Na da bu adole iaha, “Hahabe da mabe. Be gasi da bu misunu. Di da nama bu adole ba: musa: dawa: sea, defea, bu adole ba: ma: ne misa.”
13 Breme Arapskoj. Po šumama u Arapskoj noæivaæete, putnici Dedanski!
Amo sia: da Ala: ibia soge ea hou olelesa. Dilia Dida: ne fi dunu, dilia da abula diasu Ala: ibia hafoga: i soge ganodini esala!
14 Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretite s hljebom bjegunca.
Hano hanai dunu da dilima masea, hano ilima ima. Dima sogega fi dunu! Mugululi asi dunu da dilima doaga: sea, ha: i manu ilima ima.
15 Jer æe bježati od maèa, od maèa gologa, od luka zapetoga i od žestokoga boja.
Ha lai dunu da dunu eno gobihei amola dadi amoga medole legemusa: dawa: lala. Amaiba: le, dunu da gegesu amoma beda: iba: le, gadili hobeasa.
16 Jer ovako mi reèe Gospod: za godinu, kao što je godina najamnièka, nestaæe sve slave Kidarske.
Amalalu, Hina Gode da nama amane sia: i, “Ode afadafa fawane da gidigisia, Gida fi ilia gasa bagade hou da ebelei dagoi ba: mu.
17 I što ostane hrabrijeh strijelaca sinova Kidarskih, biæe malo; jer Gospod Bog Izrailjev reèe.
Gida fi oulali gagui dunu, ilia nimi gasa hou da eno Gida dunu ilia hou baligisa, be bagahame fawane esalebe ba: mu. Na, Isala: ili Hina Gode da sia: i dagoi.”
