Postanak 8
1 A Bog se opomenu Noja i svijeh zvijeri i sve stoke što bjehu s njim u kovèegu; i posla Bog vjetar na zemlju da uzbije vodu.
А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
2 I zatvoriše se izvori bezdanu i ustave nebeske, i dažd s neba prestade.
И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
3 I stade voda opadati na zemlji, i jednako opadaše poslije sto i pedeset dana;
И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
4 Te se ustavi kovèeg sedmoga mjeseca dana sedamnaestoga na planini Araratu.
Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
5 I voda opadaše sve veæma do desetoga mjeseca; i prvoga dana desetoga mjeseca pokazaše se vrhovi od brda.
И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
6 A poslije èetrdeset dana otvori Noje prozor na kovèegu, koji bješe naèinio;
А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
7 I ispusti gavrana, koji jednako odlijetaše i dolijetaše dokle ne presahnu voda na zemlji.
И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
8 Pa pusti i golubicu da bi vidio je li opala voda sa zemlje.
Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
9 A golubica ne našavši gdje bi stala nogom svojom vrati se k njemu u kovèeg, jer još bješe voda po svoj zemlji; i Noje pruživši ruku uhvati je i uze k sebi u kovèeg.
А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
10 I poèeka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu iz kovèega.
И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.
11 I pred veèe vrati se k njemu golubica, i gle, u kljunu joj list maslinov, koji bješe otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje.
И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
12 Ali poèeka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu, a ona mu se više ne vrati.
Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
13 Šest stotina prve godine vijeka Nojeva prvi dan prvoga mjeseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovèegu, i ugleda zemlju suhu.
Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
14 A drugoga mjeseca dvadeset sedmoga dana bješe sva zemlja suha.
А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
15 Tada reèe Bog Noju govoreæi:
Тада рече Бог Ноју говорећи:
16 Izidi iz kovèega ti i žena tvoja i sinovi tvoji i žene sinova tvojih s tobom;
Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
17 Sve zvijeri što su s tobom od svakoga tijela, ptice i stoku i što god gamiže po zemlji, izvedi sa sobom, neka se raziðu po zemlji, i neka se plode i množe na zemlji.
Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
18 I izide Noje i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovijeh s njim.
И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
19 Sve zvijeri, sve sitne životinje, sve ptice i sve što se mièe po zemlji po svojim vrstama izidoše iz kovèega.
Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
20 I naèini Noje žrtvenik Gospodu, i uze od svake èiste stoke i od svijeh ptica èistijeh, i prinese na žrtveniku žrtve paljenice.
И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
21 I Gospod omirisa miris ugodni, i reèe u srcu svojem: neæu više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca èovjeèijega zla od malena; niti æu više ubijati svega što živi, kao što uèinih.
И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
22 Otsele dokle bude zemlje, neæe nestajati sjetve ni žetve, studeni ni vruæine, ljeta ni zime, dana ni noæi.
Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
A Dove is Sent Forth from the Ark
