< Postanak 15 >
1 Poslije ovijeh stvari doðe Avramu rijeè Gospodnja u utvari govoreæi: ne boj se, Avrame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika.
После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.
2 A Avram reèe: Gospode, Gospode, šta æeš mi dati kad živim bez djece, a na kom æe ostati moja kuæa to je Elijezer ovaj Damaštanin?
А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?
3 Još reèe Avram: eto meni nijesi dao poroda, pa æe sluga roðen u kuæi mojoj biti moj našljednik.
Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.
4 A gle, Gospod mu progovori: neæe taj biti našljednik tvoj, nego koji æe izaæi od tebe taj æe ti biti našljednik.
А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.
5 Pa ga izvede napolje i reèe mu: pogledaj na nebo i prebroj zvijezde, ako ih možeš prebrojiti. I reèe mu: tako æe biti sjeme tvoje.
Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје.
6 I povjerova Avram Bogu, a on mu primi to u pravdu.
И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.
7 I reèe mu: ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura Haldejskoga da ti dam zemlju ovu da bude tvoja.
И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја.
8 A on reèe: Gospode, Gospode, po èemu æu poznati da æe biti moja?
А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?
9 I reèe mu: prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine i grlicu i golupèe.
И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.
10 I on uze sve to, i rasijeèe na pole, i metnu sve pole jednu prema drugoj; ali ne rasijeèe ptica.
И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице.
11 A ptice slijetahu na te mrtve životinje; a Avram ih odgonjaše.
А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише.
12 A kad sunce bješe na zahodu, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah i mrak velik obuze ga.
А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.
13 I Gospod reèe Avramu: znaj zacijelo da æe sjeme tvoje biti došljaci u zemlji tuðoj, pa æe joj služiti, i ona æe ih muèiti èetiri stotine godina.
И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.
14 Ali æu suditi i narodu kojemu æe služiti; a poslije æe oni izaæi s velikim blagom.
Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.
15 A ti æeš otiæi k ocima svojim u miru, i biæeš pogreben u dobroj starosti.
А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.
16 A oni æe se u èetvrtom koljenu vratiti ovamo; jer grijesima Amorejskim još nije kraj.
А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај.
17 A kad se sunce smiri i kad se smrèe, gle, peæ se dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše izmeðu onijeh dijelova.
А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова.
18 Taj dan uèini Gospod zavjet s Avramom govoreæi: sjemenu tvojemu dadoh zemlju ovu od vode Misirske do velike vode, vode Efrata,
Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата,
19 Kenejsku, Kenezejsku i Kedmonejsku,
Кенејску, кенезејску и кедмонејску,
20 I Hetejsku i Ferezejsku i Rafajsku,
И хетејску и ферезејску и рафајску,
21 I Amorejsku i Hananejsku i Gergesejsku i Jevusejsku.
И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску.