Efežanima 4
1 Molim vas dakle ja sužanj u Gospodu, da se vladate kao što prilikuje vašemu zvanju u koje ste pozvani,
Opominjam vas torej jaz, jetnik v Gospodu, da se vedete spodobno poklicu, v katerega ste poklicani,
2 Sa svakom poniznošæu i krotošæu, s trpljenjem, trpeæi jedan drugoga u ljubavi,
Z vso ponižnostjo in krotkostjo, s potrpežljivostjo prenašajoč se med seboj v ljubezni,
3 Starajuæi se držati jedinstvo Duha u svezi mira;
Skrbno prizadevajoč si ohraniti edinost Duha v vezí mirú.
4 Jedno tijelo, jedan duh, kao što ste i pozvani u jednom nadu zvanja svojega.
Eno telo in en Duh, kakor ste tudi poklicani v enem upanji poklica svojega;
5 Jedan Gospod, jedna vjera, jedno krštenje,
En Gospod, ena vera, en krst;
6 Jedan Bog i otac sviju, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima nama.
En Bog in oče vseh, ki je nad vsemi in po vseh in v vseh vas.
7 A svakome se od nas dade blagodat po mjeri dara Hristova.
Vsakemu pa izmed nas dala se je milost po meri darú Kristusovega.
8 Zato govori: izišavši na visinu zaplijenio si plijen, i dade dare ljudima.
Zato pravi: "Šel je kvišku ter pripeljal vjetnike, in dal je dar ljudém."
9 A što iziðe, šta je, osim da i siðe u najdonja mjesta zemlje?
(Tisto pa: "šel je kvišku", kaj je druzega, nego da je tudi šel prej dol v spodnje dele zemlje?
10 Koji siðe to je onaj koji i iziðe više sviju nebesa da ispuni sve.
On, ki je šel dol, je tisti, ki je šel tudi gor nad vsa nebesa, da bi vse izpolnil.)
11 I on je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne jevanðeliste, a jedne pastire i uèitelje,
In on je dal ene za aposteljne, ene za preroke, ene za evangeliste, ene za pastirje in učenike,
12 Da se sveti priprave za djelo službe, na sazidanje tijela Hristova;
V pripravo svetih, za delo službe, za zdelovanje telesa Kristusovega;
13 Dokle dostignemo svi u jedinstvo vjere i poznanje sina Božijega, u èovjeka savršena, u mjeru rasta visine Hristove;
Dokler dospemo vsi do edinosti vere in spoznanja sinú Božjega, do moža doraslega, do mere starosti polnosti Kristusove;
14 Da ne budemo više mala djeca, koju ljulja i zanosi svaki vjetar nauke, u laži èovjeèijoj, putem prijevare;
Da ne bodemo več deca, in nas ne bode sem ter tja metala in gonila vsaka sapa nauka v zvijačnosti človeški, v prekanjenosti do zvitosti zmote;
15 Nego vladajuæi se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u onome koji je glava, Hristos.
Nego da po resničnosti v ljubezni rastemo v vsem do njega, ki je glava, Kristus,
16 Iz kojega je sve tijelo sastavljeno i sklopljeno svakijem zglavkom, da jedno drugome pomaže dobro po mjeri svakoga uda, i èini da raste tijelo na popravljanje samoga sebe u ljubavi.
Iz katerega vse telo združeno in zedinjeno po slehernem členovji podajanja, po kreposti v meri vsakega dela rast telesa vrši v izpodbujo svojo v ljubezni.
17 Ovo dakle govorim i svjedoèim u Gospodu da više ne hodite kao što hode i ostali neznabošci u praznosti uma svojega,
To torej pravim in pričam v Gospodu, da ne hodite dalje, kakor tudi drugi pogani hodijo v ničemurnosti srca svojega,
18 Koji imaju smisao tamom pokriven, i udaljeni su od života Božijega za neznanje koje je u njima, za okamenjenje srca svojijeh;
Otemnjeni v razumu, odtujeni življenju Božjemu, zaradi nevednosti bivajoče v njih, zaradi otrpnenosti srca svojega;
19 Koji ostavivši poštenje predadoše se besramnosti, na èinjenje svake neèistote i lakomstva.
Kateri so otrpneni vdali se razuzdanosti v doprinašanje sleherne nečistosti v lakomnosti.
20 Ali vi tako ne poznaste Hrista;
Vi pa se niste tako učil Kristusa,
21 Jer ga èuste i u njemu se nauèiste, kao što je istina u Isusu,
Ako ste ga slišali in ste bili poučeni v njem, kakor je resnica v Jezusu;
22 Da odbacite, po prvome življenju, staroga èovjeka, koji se raspada u željama prevarljivijem;
Da slečete, po prejnšjem življenji, starega človeka, ki se kvari po sljah prevare;
23 I da se obnovite duhom uma svojega,
In se ponovite po duhu srca svojega,
24 I obuèete u novoga èovjeka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine.
In oblečete novega človeka, vstvarjenega po Bogu, v pravičnosti in svetosti resnice.
25 Zato odbacite laž, i govorite istinu svaki sa svojijem bližnjijem; jer smo udi jedan drugome.
Zato iznebivši se laži govorite resnico vsak z bližnjim svojim, ker smo udje med seboj;
26 Gnjevite se i ne griješite; sunce da ne zaðe u gnjevu vašemu.
"Jezite se, in ne grešite!" Solnce naj ne zaide nad jezo vašo,
27 Niti dajite mjesta ðavolu.
In ne dajajte prostora hudiču.
28 Koji je krao više da ne krade, nego još da se trudi, èineæi dobro rukama svojima da ima šta davati potrebnome.
Kdor krade, ne kradi več, temuč trúdi se, delajoč dobro z rokami, da ima kaj podeliti potrebnemu.
29 Nikakva rðava rijeè da ne izlazi iz usta vašijeh, nego samo što je dobro za napredovanje vjere, da da blagodat onima koji slušaju.
Nobena gnjila beseda ne izidi iz vaših ust, nego če je katera dobra za izpodbujo po potrebi, da dá milost poslušajočim.
30 I ne ožalošæavajte svetoga Duha Božijega, kojijem ste zapeèaæeni za dan izbavljenja.
In ne žalite svetega Duha Božjega, v katerem ste zapečateni za rešenja dan.
31 Svaka gorèina, i gnjev, i ljutina, i vika i hula, da se uzme od vas, sa svakom pakošæu.
Vsaka bridkost in srd in jeza in vpitje in preklinjanje izgini od vas z vso hudobijo;
32 A budite jedan drugome blagi, milostivi, praštajuæi jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.
Bodite pa med seboj blagi, usmiljeni, odpuščajoč si, kakor je tudi Bog v Kristusu vam odpustil.
