Propovednik 7
1 Bolje je ime nego dobro ulje, i dan smrtni nego dan u koji se ko rodi.
名譽強如美好的膏油；人死的日子勝過人生的日子。
2 Bolje je iæi u kuæu gdje je žalost nego iæi u kuæu gdje je gozba, jer je ondje kraj svakoga èovjeka, i ko je živ, slaže u srce svoje.
往遭喪的家去， 強如往宴樂的家去； 因為死是眾人的結局， 活人也必將這事放在心上。
3 Bolja je žalost nego smijeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje.
憂愁強如喜笑； 因為面帶愁容，終必使心喜樂。
4 Srce je mudrijeh ljudi u kuæi gdje je žalost, a srce bezumnijeh u kuæi gdje je veselje.
智慧人的心在遭喪之家； 愚昧人的心在快樂之家。
5 Bolje je slušati karanje mudroga nego da ko sluša pjesmu bezumnijeh.
聽智慧人的責備， 強如聽愚昧人的歌唱。
6 Jer kao što prašti trnje pod loncem, taki je smijeh bezumnikov; i to je taština.
愚昧人的笑聲， 好像鍋下燒荊棘的爆聲； 這也是虛空。
7 Nasilje obezumljuje mudroga, i poklon izopaèuje srce.
勒索使智慧人變為愚妄； 賄賂能敗壞人的慧心。
8 Bolji je kraj stvari nego poèetak joj; bolji je ko je strpljiva duha negoli ko je ponosita duha.
事情的終局強如事情的起頭； 存心忍耐的，勝過居心驕傲的。
9 Ne budi nagao u duhu svom na gnjev, jer gnjev poèiva u njedrima bezumnijeh.
你不要心裏急躁惱怒， 因為惱怒存在愚昧人的懷中。
10 Ne govori: šta je to, te su preðašnji dani bili bolji od ovijeh? jer ne bi bilo mudro da za to pitaš.
不要說： 先前的日子強過如今的日子， 是甚麼緣故呢？ 你這樣問，不是出於智慧。
11 Dobra je mudrost s imanjem, i korisna je onima koji vide sunce.
智慧和產業並好， 而且見天日的人得智慧更為有益。
12 Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon; ali je pretežnije znanje mudrosti tijem što daje život onome ko je ima.
因為智慧護庇人， 好像銀錢護庇人一樣。 惟獨智慧能保全智慧人的生命。 這就是知識的益處。
13 Pogledaj djelo Božije; jer ko može ispraviti što on iskrivi?
你要察看上帝的作為； 因上帝使為曲的，誰能變為直呢？
14 U dobro vrijeme uživaj dobro, a u zlo vrijeme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom zato da èovjek ne zna šta æe biti.
遇亨通的日子你當喜樂；遭患難的日子你當思想；因為上帝使這兩樣並列，為的是叫人查不出身後有甚麼事。
15 Svašta vidjeh za vremena taštine svoje: pravednika koji propada u pravdi svojoj, i bezbožnika koji dugo živi u svojoj zloæi.
有義人行義，反致滅亡；有惡人行惡，倒享長壽。這都是我在虛度之日中所見過的。
16 Ne budi suviše pravedan ni suviše mudar; zašto bi sebe upropastio?
不要行義過分，也不要過於自逞智慧，何必自取敗亡呢？
17 Ne budi suviše bezbožan ni lud; zašto bi umro prije vremena?
不要行惡過分，也不要為人愚昧，何必不到期而死呢？
18 Dobro je da držiš jedno a drugo da ne puštaš iz ruke; jer ko se boji Boga izbaviæe se od svega.
你持守這個為美，那個也不要鬆手；因為敬畏上帝的人，必從這兩樣出來。
19 Mudrost krijepi èovjeka više nego deset knezova koji su u gradu.
智慧使有智慧的人比城中十個官長更有能力。
20 Doista nema èovjeka pravedna na zemlji koji tvori dobro i ne griješi.
時常行善而不犯罪的義人，世上實在沒有。
21 Ne uzimaj na um svašta što se govori, ako bi i slugu svojega èuo gdje te psuje;
人所說的一切話，你不要放在心上，恐怕聽見你的僕人咒詛你。
22 Jer srce tvoje zna da si i ti više puta psovao druge.
因為你心裏知道，自己也曾屢次咒詛別人。
23 Sve to ogledah mudrošæu i rekoh: biæu mudar; ali mudrost bješe daleko od mene.
我曾用智慧試驗這一切事；我說，要得智慧，智慧卻離我遠。
24 Što je tako daleko i vrlo duboko, ko æe naæi?
萬事之理，離我甚遠，而且最深，誰能測透呢？
25 Okretoh se srcem svojim da poznam i izvidim i iznaðem mudrost i razum, i da poznam bezbožnost ludosti i ludost bezumlja.
我轉念，一心要知道，要考察，要尋求智慧和萬事的理由；又要知道邪惡為愚昧，愚昧為狂妄。
26 I naðoh da je grèa od smrti žena kojoj je srce mreža i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, saèuvaæe se od nje, a grješnika æe uhvatiti ona.
我得知有等婦人比死還苦：她的心是網羅，手是鎖鍊。凡蒙上帝喜悅的人必能躲避她；有罪的人卻被她纏住了。
27 Gle, to naðoh, veli propovjednik, jedno prema drugom, tražeæi da razumijem.
傳道者說：「看哪，一千男子中，我找到一個正直人，但眾女子中，沒有找到一個。」我將這事一一比較，要尋求其理，我心仍要尋找，卻未曾找到。
28 Još traži duša moja, ali ne naðoh. Èovjeka jednoga u tisuæi naðoh, ali žene meðu svjema ne naðoh.
29 Samo, gle, ovo naðoh: da je Bog stvorio èovjeka dobra; a oni traže svakojake pomisli.
我所找到的只有一件，就是上帝造人原是正直，但他們尋出許多巧計。
