Propovednik 10
1 Od mrtvijeh muha usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko, tako od malo ludosti cijena mudrosti i slavi.
死し蝿は和香者の膏を臭くしこれを腐らす 少許の愚癡は智能と尊榮よりも重し
2 Srce je mudromu s desne strane, a ludomu je s lijeve strane.
智者の心はその右に愚者の心はその左に行くなり
3 Bezumnik i kad ide putem, bez razuma je i kazuje svjema da je bezuman.
愚者は出て途を行にあたりてその心たらず自己の愚なることを一切の人に告ぐ
4 Ako se podigne na te gnjev onoga koji vlada, ne ostavljaj mjesta svojega, jer blagost uklanja velike grijehe.
君長たる者汝にむかひて腹たつとも汝の本處を離るる勿れ温順は大なる愆を生ぜしめざるなり
5 Ima zlo koje vidjeh pod suncem, kao pogrješka koja dolazi od vladaoca:
我日の下に一の患事あるを見たり是は君長たる者よりいづる過誤に似たり
6 Ludost se posaðuje na najviše mjesto, i bogati sjede na niskom mjestu.
すなはち愚なる者高き位に置かれ貴き者卑き處に坐る
7 Vidjeh sluge na konjma, a knezovi idu pješice kao sluge.
我また僕たる者が馬に乗り王侯たる者が僕のごとく地の上に歩むを観たり
8 Ko jamu kopa, u nju æe pasti, i ko razvaljuje ogradu, uješæe ga zmija.
坑を据る者はみづから之におちいり石垣を毀つ者は蛇に咬れん
9 Ko odmièe kamenje, udariæe se o njih; ko cijepa drva, nije miran od njih.
石を打くだく者はそれがために傷を受け木を割る者はそれがために危難に遭ん
10 Kad se zatupi gvožðe i oštrice mu se ne naoštri, tada treba više snage; ali mudrost može bolje opraviti.
鐵の鈍くなれるあらんにその刃を磨ざれば力を多く之にもちひざるを得ず 智慧は功を成に益あるなり
11 Ako ujede zmija prije bajanja, ništa neæe pomoæi bajaè.
蛇もし呪術を聴ずして咬ば呪術師は用なし
12 Rijeèi iz usta mudroga ljupke su, a bezumnoga proždiru usne njegove.
智者の口の言語は恩徳あり 愚者の唇はその身を呑ほろぼす
13 Poèetak je rijeèima usta njegovijeh ludost, a svršetak govoru njegovu zlo bezumlje.
愚者の口の言は始は愚なり またその言は終は狂妄にして惡し
14 Jer ludi mnogo govori, a èovjek ne zna što æe biti; i ko æe mu kazati što æe poslije njega biti?
愚者は言詞を衆くす 人は後に有ん事を知ず 誰かその身の後にあらんところの事を述るを得ん
15 Lude mori trud njihov, jer ne znaju ni u grad otiæi.
愚者の労苦はその身を疲らす彼は邑にいることをも知ざるなり
16 Teško tebi, zemljo, kad ti je car dijete i knezovi tvoji rano jedu!
その王は童子にしてその侯伯は朝に食をなず國よ 汝は禍なるかな
17 Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit i knezovi tvoji jedu na vrijeme da se potkrijepe a ne da se opiju.
その王は貴族の子またその侯伯は酔樂むためならず力を補ふために適宜き時に食をなす國よ 汝は福なるかな
18 S lijenosti ugiblje se krov i s nemarnijeh ruku prokapljuje kuæa.
懶惰ところよりして屋背は落ち 手を垂をるところよりして家屋は漏る
19 Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseli žive, a novci vrše sve.
食事をもて笑ひ喜ぶの物となし洒をもて決樂を取れり 銀子は何事にも應ずるなり
20 Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u klijeti, u kojoj spavaš, ne psuj bogatoga, jer ptica nebeska odnijeæe glas i što krila ima dokazaæe rijeè.
汝心の中にても王たる者を詛ふなかれ また寝室にても富者を詛なかれ 天空の鳥その聲を傳へ羽翼ある者その事を布べければなり
