2 Samuelova 22
1 I izgovori David Gospodu rijeèi ove pjesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svijeh neprijatelja njegovijeh i iz ruke Saulove;
И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2 I reèe: Gospod je moja stijena i grad moj i izbavitelj moj.
И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3 Bog je stijena moja, u njega æu se uzdati, štit moj i rog spasenja mojega, zaklon moj i utoèište moje, spasitelj moj, koji me izbavlja od sile.
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 Prizivljem Gospoda, kojega valja hvaliti, i opraštam se neprijatelja svojih.
Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 Jer obuzeše me smrtni bolovi, potoci nevaljalijeh ljudi uplašiše me.
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
7 U tjeskobi svojoj prizvah Gospoda, i k Bogu svojemu povikah, on èu iz dvora svojega glas moj, i vika moja doðe mu do ušiju.
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 Zatrese se i pokoleba se zemlja, temelji nebesima zadrmaše se i pomjeriše se, jer se on razgnjevi.
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9 Podiže se dim iz nozdara njegovijeh i iz usta njegovijeh oganj koji proždire, živo ugljevlje otskakaše od njega.
Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10 Savi nebesa i siðe; a mrak bijaše pod nogama njegovijem.
Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11 I sjede na heruvima i poletje, i pokaza se na krilima vjetrnijem.
И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12 Od mraka naèini oko sebe šator, od mraènijeh voda, oblaka vazdušnijeh.
Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13 Od sijevanja pred njim goraše živo ugljevlje.
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14 Zagrmje s nebesa Gospod, i višnji pusti glas svoj.
Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15 Pusti strijele svoje, i razmetnu ih; munje, i razasu ih.
Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 Pokazaše se dubine morske, i otkriše se temelji vasiljenoj od prijetnje Gospodnje, od dihanja duha iz nozdara njegovijeh.
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17 Tada pruži s visine ruku i uhvati me, izvuèe me iz vode velike.
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 Izbavi me od neprijatelja mojega silnoga i od mojih nenavidnika, kad bijahu jaèi od mene.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19 Ustaše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora.
Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 I izvede me na prostrano mjesto, izbavi me, jer sam mu mio.
И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21 Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po èistoti ruku mojih dariva me.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 Jer se držah putova Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svojega.
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23 Nego su svi zakoni njegovi preda mnom, i zapovijesti njegovijeh ne uklanjam od sebe.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24 I bih mu vjeran, i èuvah se od bezakonja svojega.
И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25 Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po èistoti mojoj pred oèima njegovima.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26 Sa svetima postupaš sveto, s èovjekom vjernijem vjerno;
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27 S èistijem èisto postupaš, a s nevaljalijem nasuprot njemu.
С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28 Jer pomažeš narodu nevoljnom, a na ponosite spuštaš oèi svoje i ponižavaš ih.
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 Ti si vidjelo moje, Gospode, i Gospod prosvjetljuje tamu moju.
Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30 S tobom razbijam vojsku, s Bogom svojim skaèem preko zida.
С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 Put je Božji vjeran, rijeè Gospodnja èista. On je štit svjema koji se uzdaju u nj.
Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32 Jer ko je Bog osim Gospoda? i ko je stijena osim Boga našega?
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33 Bog je krjepost moja i sila moja, i èini da mi je put bez mane.
Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 Daje mi noge kao u jelena, i na visine moje stavlja me.
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 Uèi ruke moje boju, te lome luk mjedeni mišice moje.
Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36 Ti mi daješ štit spasenja svojega, i milost tvoja èini me velika.
Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37 Širiš korake moje poda mnom, te se ne omièu gležnji moji.
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 Tjeram neprijatelje svoje, i potirem ih, i ne vraæam se dokle ih ne istrijebim.
Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39 I istrebljujem ih, i obaram ih da ne mogu ustati, nego padaju pod noge moje.
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 Jer me ti opasuješ snagom za boj: koji ustanu na me, obaraš ih poda me.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 Neprijatelja mojih pleæi ti mi obraæaš, i potirem nenavidnike svoje.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 Obziru se, ali nema pomagaèa: vièu ka Gospodu, ali ih ne sluša.
Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 Satirem ih kao prah zemaljski, kao blato po ulicama gazim ih i razmeæem.
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 Ti me izbavljaš od bune naroda mojega, èuvaš me da sam glava narodima; narod kojega ne poznavah služi mi.
Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45 Tuðini laskaju mi, èujuæi pokoravaju mi se.
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 Tuðini blijede, dršæu u gradovima svojim.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47 Živ je Gospod, i da je blagoslovena stijena moja. Da se uzvisi Bog, stijena spasenja mojega.
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48 Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode,
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 Koji me izvodi iz neprijatelja mojih, i podiže me nad one koji ustaju na me, i od èovjeka žestoka izbavlja me.
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50 Toga radi hvalim te, Gospode, po narodima, i pojem imenu tvojemu,
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51 Koji slavno izbavljaš cara svojega, i èiniš milost pomazaniku svojemu Davidu i sjemenu njegovu dovijeka.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
